Author Topic: Сербский  (Read 174094 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Nord

  • Posts: 129
Reply #25 on: May 3, 2004, 00:33
Молимо да извињавате, Николасе. Одмах сам видео стариjи постови. Какви уџбеники Ви користите? Ко jе аутор Вашег руског уџбеника?
Mol an lá um thráthnóna. - Готовь сани летом, а телегу зимой (досл. Пой славу дню накануне вечером.)

Anonymous

  • Guest
Reply #26 on: May 14, 2004, 23:08
Quote
Jа тренутно полагам колоквиjуме, али вечерас сам одлучио да се мало одморим, зато што...

Ја тренутно полаЖЕм испите.

Здраво свима!
Ја се извињавам због кашњења у одговарању, али стварно нисам имао времена.

Норде, користим неколико српских уџбеника рускога језика, али га не учим константно. Но, морам нагласити да доста разумем када слушам (гледам) РТР или читам неки руски текст. Руски је леп, и није тежак.

Nulla lingua tam difficilis est quin disci possit.[/b]  Ниједан језик није тако тежак да се не би могао научити. (лат.)

Леониде, молио бих те за помоћ. Написаћу ти поруку и послати је на адресу коју си оставио на форуму. Био бих ти закхалан кад би ми помогао.

До свидания!

Offline Nord

  • Posts: 129
Reply #27 on: May 15, 2004, 06:45
Николасе, могу да казам да jа користио у почетку користио уџбеник "Сербский язык для начинающих" (Српски jезик за почињака) коjи jt немао фонетичких вежаба и правилних акцената. Сада користим уџбеник "Самоучитель сербохорватского языка" (Уџбеник српско-хрватског jезика за самоуке) - белоруско перештамповање уџбеника Факултета Страних Jезика (катедра славенских jезика) у Московском Државном Универзитету.
Mol an lá um thráthnóna. - Готовь сани летом, а телегу зимой (досл. Пой славу дню накануне вечером.)

Reply #28 on: May 15, 2004, 21:27
Quote from: Nord
Николасе, могу да казам (треба КАЖЕМ) да (треба САМ ЈА или само САМ) користио у почетку користио уџбеник "Сербский язык для начинающих" (Српски jезик за почињака (треба ЗА ПОЧЕТНИКЕ) ) коjи jе немао (треба НИЈЕ ИМАО)фонетичких вежаба (може се рећи ВЕЖАБА, али је боље ВЕЖБИ) и правилних акцената. Сада користим уџбеник "Самоучитель сербохорватского языка" (Уџбеник српско-хрватског (СРПСКОХРВАТСКИ се пише заједно када се мисли на језик) jезика за самоуке) - белоруско перештамповање (за реч ПРЕШТАМПАЊЕ не могу рећи да постоји, но има ПРЕШТАМПАВАЊЕ која има значење стварања нечега поново штампањем, тискањем; боље је употребити позајмљеницу РЕПРИНТ у оквиру твоје реченице. Ја бих рекао само БЕЛОРУСКО ИЗДАЊЕ) уџбеника Факултета Страних Jезика (Факултет страних језика, значи СТРАНИ и ЈЕЗИЦИ се пише малим почетним словом) (катедра славенских jезика (са катедре за слОвенске језике) у (треба НА)Московском Државном Универзитету (Московски државни универзитет, мислим да се пише овако, али ниса сигуран).

Offline Леонид

  • Posts: 194
Reply #29 on: May 15, 2004, 21:41
Здраво, Никола, тек што сам Ти послао поруку, ако си добио и ако све jе у реду, ако она Ти одговара - реци ми, да би jа се не узнемиравао. Срећно!

Offline Nord

  • Posts: 129
Reply #30 on: May 16, 2004, 07:30
Николасе, хвала ти да покажеш моjе грешке. Понекад то jе ми тешко кад говорим или пишем. Страрам се да поправљам моjе грешке.
Mol an lá um thráthnóna. - Готовь сани летом, а телегу зимой (досл. Пой славу дню накануне вечером.)

Reply #31 on: May 18, 2004, 19:17
Как выучить сербский? Читаю - завидую.

Offline andrewsiak

  • Posts: 4345
  • Gender: Male
    • my LJ
Reply #32 on: May 18, 2004, 19:52
Quote from: маша, Петербург
Как выучить сербский? Читаю - завидую.

analogichno.
той ще ся не вродив, щоб усім догодив.

Offline lovermann

  • Posts: 903
  • Gender: Male
    • Языковая энциклопедия "Лингвисто"
Reply #33 on: May 18, 2004, 20:40
Ja такође хоћу да се научим српски :)

Offline Леонид

  • Posts: 194
Reply #34 on: May 18, 2004, 22:28
Морам Вам рећи да жеља jе стварно наjглавниjа у изучавању jезика. Кад човек има жељу да научи jезик, он може достићи већи успех чак ако не има довољно нормалних књига.

Reply #35 on: May 19, 2004, 18:10
Мало что поняла. Может, есть какой учебник неплохой, чтоб научиться читать для начала?

Offline Nord

  • Posts: 129
Reply #36 on: May 20, 2004, 06:45
Перевод сообщения Леонида: Должен Вам сказать, что самое главное в изучении языка - желание. Если у человека есть желание выучить язык, он может достичь бОльшего успеха, даже если у него недостаточно нормальных книг.
От себя добавлю: я начинал с учебника "Сербский язык для начинающих" И.Е. Ивановой, но это далеко не лучший выбор (лексика - 1000 самых употребительных слов, из времен - только презенс и перфект, используются только детские тексты). Потом стал использовать сербско-русский/русско-сербский словарь В.П. Гудкова и С. Ивановича (Слободан Ивановић) Потом я перешел на классный "Самоучитель сербохорватского языка", В.Н. Зенчука, М.Н. Киршовой минское репринтное издание советского учебника для МГУ. Вот эту книгу рекомендую всем (там есть и аудиокурс, и серьезные тексты, и подробные объяснения фонетики).
Вкратце о том, как читать.
(Подробно о характере звука и об ударении - я говорить не могу, т.к. много тонкостей и в 1 пост не поместится; скажу только, что в языке 4 вида музыкального ударения, само оно падает на 2-й, 3-й или 4-й слог от конца слова, но никогда на последний; плюс есть т.н. заударные долготы).
ч (в латинице č) - тверже, чем русский [ч'];
ћ (в латинице ć) - мягче русского [ч'], нечто среднее между [ч'] и [т'];
џ (dž) -звонкий аналог сербскохорватского (сербского, хорватского, черногорского, босанского и т.д. - я считаю, что это все варианты одного языка, между которыми различий не больше, чем между британским и американским английским) твердого [ч];
ђ (đ, иногда dj) - звонкий аналог ћ;
љ (lj) - очень мягкий, значительно мягче русского [л'] (в сербскохорватском и твердое л альвеолярно и мягче русского) и ближе к испанскому ll;
њ (lj) - также очень мягкий, ближе к испанскому ñ.
р может быть слогообразующим сонантом (произносится отчетливее, может быть долгим и кратким). Многие слышат при этом слабый гласный призвук, напр. слышат слово брз, брзи 'быстрый' как "бырз, бырзи".
Mol an lá um thráthnóna. - Готовь сани летом, а телегу зимой (досл. Пой славу дню накануне вечером.)

Reply #37 on: May 20, 2004, 15:12
Спасибо за подробный ответ! Наведаюсь в Старую Книгу и на развалы, поищу рекомендованные учебники. Надо, надо познакомиться хотя бы с одним славянским языком!

Reply #38 on: May 28, 2004, 13:47
ПреСкрипт. Влезла я как-то не туда... Здесь общаются на сербском,  поэтому О сербском и его изучении - http://lingvoforum.net/viewtopic.php?t=26&postdays=0&postorder=asc&start=40

Anonymous

  • Guest
Reply #39 on: May 28, 2004, 23:18
Quote from: маша, петербург
Спасибо за подробный ответ! Наведаюсь в Старую Книгу и на развалы, поищу рекомендованные учебники. Надо, надо познакомиться хотя бы с одним славянским языком!


Для приятного (не утруждающего) ознакомления лучше начинать с сербского или словацкого (я уж не говорю об украинском).

За приjaтно (лако) упознатенье су наjболье  почети с српског или словачког jезика (неговорим о украjинском)

Остальные идут трудней по разным причинам, но после указанных - по маслу...

Offline Akella

  • Posts: 1040
Reply #40 on: May 28, 2004, 23:27
Ово био Акелла, ja
zdorovja vam

Offline Nord

  • Posts: 129
Reply #41 on: June 14, 2004, 04:06
Николасе, морам да кажем, jа нисам хтео казати да "комшиjа" или "госпођа" су српске реће, или "сусед" и "госпа" хрватске. Jа сам просто мислио да су Срби говорили тако чеште. Молим да извињаваш.
Одмах преводим чланак са твоjим мишлењем. Jеси писао: ""госпа"... употребљава се за ословљавање од миља, као неки хипокористик". Нисам разумео шта jе хипокористик. [Извини, что перехожу на русский:) Можно ли перевести это так: "госпа" употребляется как обращение от удовольствия? Или это ласковое обращение?]Молим те, изволи кажити како се преводити.
Хвала унапред!
Mol an lá um thráthnóna. - Готовь сани летом, а телегу зимой (досл. Пой славу дню накануне вечером.)

Nicolas

  • Guest
Reply #42 on: June 14, 2004, 13:37
Госпа - это ласковое обращение!

То је као баба : бака. Или мајка : мама : мамица. Овим последњим обликом се не мисли да мама није велика, односно вискока, већ тим обликом ми њој тепамо, говоримо од миља.

Offline Леонид

  • Posts: 194
Reply #43 on: June 14, 2004, 23:59
Здраво, Никола! :)

Веома ме радуjе, шта си се вратио. Хвала на подробном одговору у теми за српски jезик, jер ме ове разлике веома интересуjу.

Што се тиче нових хрватских речи... Да ли садашњи контакти између Срба и Хрвата доприносе лаком ширењу ових речи међу Србима? Не хоћу да кажем да они могу извршити утицаj на саврмени српски jезик (поред свега - могу ли?), али ми jе остао утисак шта си веома упознат са свим овим речима, тj. - Срби знаjу ове "новотворенице"?.. Ну, "велепосланик", "колодвор" - ово е разумљиво, али...
На пример, да ли знаш шта значи: "пучанство", "назочност", "бојишница", "врховник", "зракомлат",..?

Jош, читао сам да постоје књиге са насловима "Српско-хрватски речник варијаната / Hrvatsko-srpski rjećnik inačica". Да ли такови словници су дебели?  :roll: И да ли већина људи има потребу да их користи?

И још питање: има ли у српским свеучилиштима катедра за хрватски jезик, и саобразно - у хрватским свеучилиштима - катедра за српски (као за посебан, "страни" језик)?

 Jа лично сматрам да учим српски, али увек старам се запамтити и хрватске "иначице" и "новотворенице". Бошњацке речи такође нису за мене сасвим непознате, jер мало говорим турски. Али, изучаваjучи jезик подручjа бившоj Jугославиjи, остаjем доследан српскоме jезику као извору и стожеру свих ових грана.

Али покаткад треба да званично наведем, које језике знам... :???: "Српскохрватски" сада нико неће признати, уколико Хрватска jе на државном нивоу прогласила хрватски jезик... Колико jезика би било правично да наведем - 1? 2? 3?  :oops:
3 - ово би наравно било сувише!.. 2?
Не хоћу бити непоштен "полиглот"...  :(

У овом питању за мене jе веома важен управо твоj савет.

Захваљуjем ти се!

ПОЗДРАВ ! ! !






P.S.: Норде, ако сам добре разумео, ти си почео преводити саопштење Николаса, али ниси стигао да го отправиш. Извињавам се ако си га узалуд преводио за обjаву...

Reply #44 on: June 16, 2004, 16:51
Здраво, Леониде!
Вратио сам се, али на кратко!

Прво бих хтео да ти се захвалим на преводу.

Quote
Што се тиче нових хрватских речи, да ли садашњи контакти између Срба и Хрвата доприносе лаком ширењу ових речи међу Србима? Не желим да кажем да они могу извршити утицаj на саврмени српски jезик (поред свега - могу ли?), али ми jе остао утисак да си веома упознат са свим овим речима, тj. - Срби знаjу ове новотворенице?.. Нпр, "велепосланик", "колодвор" - ово је разумљиво, али... На пример, да ли знаш шта значи: "пучанство", "назочност", "бојишница", "врховник", "зракомлат",..?


Ти неологизми (новостворене речи) не утичу на савремене српске говоре, али свакако уколико си ближи с неким, ако се њим дружиш, сваким даном ћеш га све више моћи разумети, али то не значи да ћеш говорити као он.
Како се те речи не употребљавају у области српскога говорнога подручја, мање су познате Србима, али најчешће није тешко схватити шта одређени неологизам значи, поготово што се у корену таквих речи налази нека стандарна реч.
ПУЧАНСТВО = (од пук) народ, становништво, људи;
НАЗОЧНОСТ = присутност;
БОЈИШНИЦА = бојиште;
ВРХОВНИК = командант;
ЗРАКОМЛАТ = хеликоптер.

Quote
Још, читао сам да постоје књиге са насловима "Српско-хрватски речник варијаната / Hrvatsko-srpski rječnik inačica". Да ли су такви речници дебели?  :roll: И да ли већина људи има потребу да их користи?


Искрено, ја нисам својим очима видео ниједан такав речник, али мислим да постоји један, којега је саставио Јован Ћирилов. Скоро сви могу да се разумеју, тако да нема потребе за речником тога типа, али кад читаш неки правни акт, ту се већ јавља потреба за дешифровањем - јављају се неке небулозе, све неке измишљене речи, тако да треба пажљиво читати да би се разумело.  Пази, кад се чита први пут, схвати се контекст, "шта је писац хтео да каже".
Док разговорни језик није проблем, језик у уџбеницима (има јако много добрих), на телевизији, ..., не представља препреку.

Quote
И још питање: има ли у српским свеучилиштима катедра за хрватски jезик, и саобразно - у хрватским свеучилиштима - катедра за српски (као за посебан, "страни" језик)?


На Филолошком факултету Универзитета у Београду не постоји катедра за хрватски језик, нити се он изучава као страни или изборни. Но, постоји предмет "хрватска књижевност".
На Филозофском факултету Свеучилиша у Загребу постоји предмет српски језик, као и предмет југословенске књижевности (српска, словеначка, македонска).

Quote
Jа учим српски, али увек настојим запамтити и хрватске "иначице" и новотворенице. Бошњачке речи ми нису сасвим непознате, jер помало говорим турски. Али, изучаваjучи jезик подручjа бивше Jугославиjе, остаjем доследан српскоме jезику као извору и стожеру свих ових грана.


Quote
Али кад треба званично да наведем које језике знам, што да кажем? "Српскохрватски" сада нико признаје. Хрватска jе на државном нивоу прогласила хрватски jезик... Колико jезика би било правично да наведем - 1? 2? 3?  :oops:
3 - ово би наравно било сувише!.. 2?
Нећу бити непоштен "полиглот"...  :(


Кад би били признати као 4 језика: срп, хрв, бошњачки (не босански), црногорски, што би била катастрофа, онда би сваки говорник откад проговори био полиглота!
Уколико тако наводиш, најбоље ти је да кажеш да говориш српскохрватски, и то обе варијанте. Иначе, ја не подржавам термин "српскохрватски" који је само једна политичка творевина.
Да Хрвати имају свој посебан језик, који се разликује од српскога, они би досад већ отштампали енциклопедију хрв. језика, исцрпну историјску граматику, опширну историју "свога" језика ... Кад би издали такве књиге, то би ишло само у прилог српскоме језику.


Приметио сам да употребљаваш облике "не хоћу, не хоћеш, ..." Глагол "хтети", уколико је негиран, у облицима презента гласи:
           1. нећу                             1. нећемо
           2. нећеш                          2. нећете
           3. неће                           3. неће

Облици који су обојени у црвено имају дугоузлазни акценат, док остали имају дугосилазни. Подразумевају се постакценатске дужине.
         
Поздрав!

Offline Леонид

  • Posts: 194
Reply #45 on: June 16, 2004, 18:54
Добар дан, Никола!

Хвала на одговору.

Да, "Rječnik inačicā" jе саставио Ћирилов.

Али сам скоро сигуран да ако ћу да наведем «српскохрватски jезик», могу се сукобити са одговором да «такав jезик не постоjи!». Хрвати страстно бране своj jезик, и овде ово jе свима познато. Са задовољством бих навео само српски, али онда ово се може разумети као да «не разумем и не говорим хрватски», jер људи заиста не желе да веруjу да jе jезик jедан. Могу ли да наведем српски и хрватски?.. :???:

Такође се ти захваљуjем за исправак моjих грешака. На жалост, моjа географска локализованост ниjе веома повољна за изучавање српског jезика. Код нас се не преноси српска телевизиjа. Живи говор могу да слушам само преко радиjа. Ово су сасвим случаjни таласи, због тога се чуjе веома лоше.  Поред свих грешака, jош имам проблем коjог ти нећеш уочити у моjим текстовима. Ово jе акценат. Уколико учим српски преко књига и интернета, не увек знам коjи слог jе акцентовани.

Уколико си заузет и немаш времена за одговор, наравно одговараj када имаш време.

Како се каже правилно «никто не признаёт»: «нико признаjе» или «нико не признаjе»? (Да ли треба "не"?)

Питаћу те за неке непознате речи.

1) Коjи jе инфинитив глагола «размичеш»? Досећам се шта значи ова реч, jер реченица гласи - «Размичеш завесе». Претпостављам да jе инфинитив «размикати», али нисам нашао у речнику.

2) Употребио си реч «небулоза». Шта она значи? (Такође се досећам, али интересуjе ме тачно значење).



Нека ти jе са срећом на испитима, желим пуно успеха ! ! !  :wink:

Поздрав!  :)

Anonymous

  • Guest
Reply #46 on: June 19, 2004, 17:29
Добар дан, Леониде!
Ево, ја сам се пре једно сат времена пробудио (сад је овде 3 и по сата). Легао сам у 6 ујутру (/ујутро) јер сам ишао на матурски бал. То је прослава која се организује по завршетку средње школе. Било ми је забавно и лепо сам се провео.
Сада сам помало тужан јер схватам да је то крај једног лепог периода у моме животу. Осећам празнину у души. Многи кажу да су је осетили и да то брзо прође. Онда се човек вине у нова пространства и освајања.
 
Quote
Да, "Rječnik inačicā" jе саставио Ћирилов.


Не треба да стављаш дужину изнад наставка за генитив уколико се једнина не поклапа с множином.
       једнина                множина
     Ном. иначица       Ном. иначице
    Ген. иначице Ген. иначица  

Али:
         Ном. морнар        Ном. морнари
         Ген.  морнараГен. морнарâ


Quote
Али сам скоро сигуран да ћу се, ако наведем «српскохрватски jезик», можда сукобити са одговором да такав jезик не постоjи. Хрвати страстно бране своj jезик, и то jе овде свима познато. Са задовољством бих навео само српски, али се онда ово може разумети као да не разумем и не говорим хрватски, jер људи заиста не желе да веруjу да jе jезик jедан. Могу ли да наведем српски и хрватски?


Може.

Quote
Такође ти се захваљуjем за исправак моjих грешака. Моjа географска локализованост, нажалост, ниjе веома повољна за изучавање српског jезика. Код нас се не преноси српска телевизиjа. Живи реч могу да чујем само преко радиjа. Ово су сасвим случаjни таласи, те се због тога чуjе веома лоше.  Поред ових грешака, jош имам проблем коjег ти нећеш уочити у моjим текстовима. То jе акценат. Како српски учим из књига и путем интернета, не могу увек знати коjи је слог акцентован.


Какав је тај уџбеник "Сербский для начинающих" (је л' се тако зове?)? Је л' уз њега иде неки аудио-материјал? Да ли су обележени акценти у уџбенику

Quote
Уколико си заузет и немаш времена за одговор, наравно одговараj када имаш времена.


Quote
Како се каже правилно «никто не признаёт»: «нико признаjе» или «нико не признаjе»? (Да ли треба "не"?)


Да, треба "не". То се зове двострука негација. Уколико би изоставио не, то би значило да тај неки "нико" ПРИЗНАЈЕ, а како нико не постоји, значи нема никога (= 0), те он не може да признаје.

Quote
1) Коjи jе инфинитив глагола «размичеш»? Досећам се шта значи ова реч, jер реченица гласи - «Размичеш завесе». Претпостављам да jе инфинитив «размикати», али га нисам нашао у речнику.


Инфинитив тога глагола је размицати. Он је несвршен. Свршен је размаћи. Значење: померајући удаљити мало једно од другог.

Quote
2) Употребио си реч «небулоза». Шта она значи? (Такође се досећам, али интересуjе ме тачно значење).


Главно значење те речи је: магла у васиони у којој се налази безброј звезда. Магла је, наравно, нејасна, тако да реч небулоза у контексту у ком сам је ја употребио има значење нејасноћа, глупост.

Quote
Нека ти jе са срећом на испитима, желим ти много успеха ! ! !


много - односи се на количину;
пуно - односи се на запремину.

Захваљујем се!

Поздрав!

Offline andrewsiak

  • Posts: 4345
  • Gender: Male
    • my LJ
Reply #47 on: June 19, 2004, 20:41
Подскажите, пожалуйста, сайт, где можно было бы послушать сербский (или хорватский), чтоб научится правильно произносить все 4 ударения...
той ще ся не вродив, щоб усім догодив.

Offline Леонид

  • Posts: 194
Reply #48 on: June 20, 2004, 01:16
Здраво, Никола!

Ми је такође познат тај осећај. Штавише, осетио сам, шта следи затим. Али се ово искуство у животу различитих људи наравно разликује.
Ако осећаш празнину због растанка са приjателима, ово се може лако поправити, ако не прекинеш везе са њима. Код нас се у школама годишње приређиваjу тзв. "вечер встречи выпускников". Ово су састанци школских другова jедни са другима, прво се враћамо у школу и се сретамо са учитељима, а затим идемо на мали "бал". Не знам, да ли се код Вас тако ради; мислим да наравно. У овом погледу тај леп период може да се настави. :)

Ми празнину jе засенили универзитетске послове. Ово је заборав, али она није ишчезнула. Углавном због тога шта лично ми свеучилиште није заменило школу. Са друговима се видимо врло ретко, јер студирамо у разним свеучилиштима и смо веома заузети. Jа студирам  :_1_14 досадне и тешке науке ](*,) . У овом погледу jезици ми помагаjу разведрити сиву свакидашњицу. Хвала Богу, кроз годину дана ћу завршити и добити диплом, и даље намеравам наставити учење и се уписати на интересантнији смер моје специјалности.
Узгред речено, да ли си већ уписао, камо си планирао? Област твога студирања вероватно ће бити занимљива, онда ће свеучилиште бити наставак школског лепог времена.

Jош бих хтео нешто да те замолим. Ако се сећаш, jедном сам те питао за правила промене екавског изговора у ијекавски. Ако бих превео твоj изврсни подробни одговор на руски и га послао за обjаву Ловерману ( www.lingvisto.org ) – дозволиш ли ми да ово урадим? На интернету jе изванредно мало релевантне информациjе за српски jезик...

Jош сам нашао интересантни ресурс односно "разлика":
http://www.uni-bonn.de/~dbuncic/fauxamis/hr_yu.htm

http://www.uni-bonn.de/~dbuncic/fauxamis/biling.htm

Срећно! ! !

Поздрав !

P.S. Ако си сасвим недавно пробудио, онда ноћас биће тешко заспати :)

Offline Digamma

  • Posts: 4254
Reply #49 on: June 20, 2004, 04:56
Quote from: Леонид
Jош сам нашао интересантни ресурс односно "разлика":
http://www.uni-bonn.de/~dbuncic/fauxamis/hr_yu.htm

http://www.uni-bonn.de/~dbuncic/fauxamis/biling.htm

Леонид, хочу предупредить: по крайней мере в украинско-польских "ложных друзьях" куча несуразицы.
"Я родился на корабле, но куда он плыл и откуда никто не помнит..."

 

With Quick-Reply you can write a post when viewing a topic without loading a new page. You can still use bulletin board code and smileys as you would in a normal post.

Note: this post will not display until it's been approved by a moderator.
Name: Email:
Verification:
√49 Напишите ответ строчными буквами:
«Сто одёжек, все без застёжек» — что это?: