Почему Вы принялись учиться сербскому языку? ведь это гиблое дело!

[Марбол]

Здравствуйте!

Заглавный вопрос - от моего знакомого серба А, живущего теперь во Франции, по жизненному случаю. Он и обрадован тем, что я занимаюсь сербским языком, и вместе с тем огорчён, потому что это непрактично.

И мне стало интересно: отчего и для чего Вы изучаете сербский язык?

[tmadi]

Учил сербский. По своей, пусть и не совсем доброй, воле. На родном филфаке был один славянский язык на выбор - сербскохорватский или польский. Решил познакомиться с первым.
На данный момент могу лишь пропеть пару куплетов "Нишка бања". Далее - полный завал.

[Radley]

Я уже как-то писал тут об этом. По-сербски, кстати. Ну, насколько смог.

Ja sam bio jednom na odmoru u SCG te baš mi se dopala njihova rakija i mešano meso. Dakle, našao sam jedan srpski restoran i u Kijevu da i ovde jedem mešano meso i pijem rakiju, pa onda i odlučio sam da ću naučiti i njihov jezik. Šalim se.
Nisam ni slavista, niti poliglot. Ima ljudi i u Ukrajini, i u Rusiji, kojih zaminuje region Balkana te jezici. Svakako ludih puno ljudi, pa ima i takvih

[Марбол]

Здравствуйте!

Следовало мне самому вначале рассказать о себе; простите, что обошёл это дело.

Когда я прочёл "Хазарский словарь" Милорада Павича, то был покорён и прихотливостью, и ясностью слога; нужно стало выяснить как-нибудь: много ли своего вложила переводчица Лариса Савельева? Притом и устройство языка могло воздействовать на меня, отдалённо - через перевод. В общем, я начал искать разные учебные книги, чтобы выяснить и упорядочить свои впечатления от "Хазарског речника", и почти сразу нашлись добрые пособия в магазинах "Старой книги"; но я учился робко и без порядка - до прошлогоднего случая, когда познакомился с сербом А; и теперь стану помогать его русской подруге учиться.

[gruja]

Немецкий поэт Гете учил сербский, и наверно не спроста...

Сербские народные песни о своих героях (десетерац) всегда очень интересовал зарубежных поэтов и писателей, т.к. считали его лучшим образцом такого рода песень, и из-за этого они изучали сербский язык.


Вот примеры:
http://deseterac.uzice.net//

[gruja]

А стихи "ОРАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА" являются прекрасный примером народной шутливости (или можно сказать - примером старого народного "анекдота"):

http://deseterac.uzice.net//oranje.htm

[Марбол]

Здравсвтуйте, Груя!

За ссылки - благодарю, этт хорошо! Пришлись они весьма в пору.

[gruja]

Здравсвтуйте, Груя!

За ссылки - благодарю, этт хорошо! Пришлись они весьма в пору.

Марбол,

Я рад, если Вам стихи помогли. В добавок приведу мнения о сербском языке двух француских ученых и славистов 19 века, которые очень хорошо знали и изучили славянские языки, а так же француского летописца, которого послал Наполеон на Балканы (я приведу цитаты на сербском, т.к. нету в данный момент времени переводить, но предполагаю, что сербский знаете или понимаете).

Ами Буэ в своей книге "Европейская Турция" (Европска Турска/ La Turquie d'Europe) (4 тома), 1840 г., Париж:

"Српски језик је богат, лаконски, енергичан и хармоничан; он подједнако добро пристаје и мушком и женском полу и употребљава се исто тако срећно за опевање љубавних нежности, као и великих и крвавих подвига бога Марса; он је звучан, отмен, говорнички, снажан; то је уједно исто тако језик јунака као и говорника. Србин говори полаганије од Немца, правећи паузе и на начин, који се дивно прилагођава дебатама. Никаква дискусија на неком европском језику не подсећа нас више на пристојност и речитост енглеског говора, као она, која се одржава на српском.
Сва разлика је у томе што је Енглез одвећ често флегматичан и хладан у својој унутрашњости, док душу Србина загрева јужно сунце...
Конструкција српских реченица је тако једноставна, Срби имају толико смисла за прецизност, њихова машта је тако чудесно источњачка, сваки говор тако пристојан, кад на њега дође ред, да можемо само да се дивимо њиховом језику, упоређеним с муцањем Грка, праћеним гестикулацијом и честим прекидима присутних, или с француским и италијанским одвећ надувеним и пуним реторичког цвећа, или пак с језиком натмурених Немаца, с њиховим реченицама при којима се губи дах и с њиховим особинама, да лепоту обавијају велом.
Ако су икада један језик и један народ били створени за владавину расправама, то су сигурно српски језик и српски народ.
...
Врло је незгодно, што студиј српског језика још није олакшан потпуним делима...Но, Срби поседују много лепу поезију и само то би требало да нас обавеже, да учимо њихов језик...Учење српског је било занемарено, јер се замишљало да је тај језик "варварски", те да нема литературу...Међутим, познати су радови извесних филолога, на проналажењу потпуно заједничког корена грчког и српског језика..."

Сиприян Робер в книге "Славяне Турции" (Словени Турске/ Les Slaves de la Turquie, leur avenir, leurs tendances et leur progres politique), Париж, 1844:

"...Требало је више да се бави Србима, или Илирима...Навикли смо да видимо седиште словенске моћи само у Русији...; Али, далеко од тога да може да буде искључено из оквира словенских области, Подунавље је, напротив, њихова осовина и средиште...Прве словенске масе заблистале су на великој реци...те џиновске расе...Најживотворнија артерија словенског тела, Дунав, само је дакле словенска река...
...
Може чак да се каже, да је Немачка постала само распарчавањем словенских краљевстава...Данашња Аустрија састојала се само од Словена, а у Пруској, све до 16 века - уљез је био Германин, који је ту живео само као пољски вазал...
...
Кнежевина Србија представља дакле ембрион (језгро) једнога краљевства, предодређеног, да једнога дана постане пространо и моћно...
...сви гледају према Кнежевини Србији као према светионикуспаса...
Јер изван земље назване Србијом, живи више милиона људи...сви међусобно браћа, и који, од пре пола века, чине херојске напоре, да би поново задобили, ако не потпуну слободу, оно бар своју националност...Јер Срби су растурени...Српска раса наиме заузима трећину европске Турске и цео југ Мађарске. Српске су области Босна, Херцеговина, Македонија, о којој владају многе заблуде, па север Албаније,Црна Гора и сама Кнежевина Србија; у оквиру аустријске царевине Срби живе у Далмацији, у Хрватској, у Славонији, у једном делу Истре, у Војној Крајини, затим у Банату, Срему и на обалама Дунава, почев од Бачке до Светог Андрије, близу Будима. Све те области су у средњем веку сачињавале једну целину тако снажну, да су српски краљеви једно време имали титулу царева истока; да би ти цареви били срушени, њихови суседи су у ту сврху направили савез...Но ипак, премда десеткована, српска раса још данас представља пет милиона људи. Не треба ли веровати, да ако сви Срби успеју да се уједине и створе једну јединствену целину од данас издељених области, остварујући на тај начин мање несигурну егзистенцију, не треба ли дакле, веровати, да ће се број њених припадника убрзо удвостручити?"

Сиприян Робер в француской ревии "Два мира" (Два света/ Revue des deux mondes), 1846, стр.365-375:

"И ако ми једном буде могуће, да овим општим предавањима прикључим специјална и практична предавања граматике и филолошких објашњења, онда ће та предавања бити посвећена српском језику и најбољим српским писцима. Ако би ми то било омогућено, за мене би то био најлепши тријумф!
...
Када човек није рођен као Словен, пре него што филолошки обухвати све језике и све словенске књижевности, најпре треба да упозна довољно једну од њих. Треба што је могуће боље упознати најстарију , најједноставнију, ону, која најбоље даје кључ за остале. Исто тако, да би се оценила словенска раса у њеној укупности, корисно је, да се најпре проуче она племена те расе, која - у својим обичајима, својим законима и својој поезији чувају првобитни облик с најмање измена.
Тај језик, тај народ и ту првобитну словенску поезију, верујем, нашао сам у Илирији. Питаће ме несумњиво, како сам дошао до тог уверења. Пошавши од идеје, да као база сваке велике расе постоји племе-мајка, ја сам годинама тражио то племе и тај језик на северу Европе и нигде нисам открио њихово постојање. Нашавши да Пољаци и Чеси чувају најстарија позната документа словенске историје, по томе сам најпре закључио, да та два народа морају бити најстарија, најизворнија од целе словенске заједнице. Међутим, прелазећи њихове области, уверио сам се у своју грешку. Латинизам је одвише дубоко изменио првобитни карактер Пољске и Чешке, он је одвише продро чак и у сам живот људи на њивама, а у градовима се осећа утицај - и то одвише - нових идеја, а да би се, усред таквог превирања, могао лако издвојити код та два народа првобитни расни тип.
После узалудног тражења, одлучио сам најзад, да потражим тај првобитни тип код Руса, али - код њих сам нашао словенски геније тако изобличен азијским утицајем, колико је у Пољској изобличен западњачким. Очајан, прешао сам онда на Словене, које зову "варварским". Све је допринело, да ме наведе на тај пут. Пољак из Варшаве ме је упутио краковским планинцима, непокорним карпатским Горанима (Робер пише Горалима), као највернијим чуварима националног карактера. Московски Руси су ме, што се њих тиче, послали Русинима Украјине и Галиције, као оснивачима њиховог царства. Стигавши у Украјину, нашао сам, да су тамо обичаји, приче, навике, читав русински живот, тако испуњени медитеранским успоменама, тако, да сам био присиљен, да идем да тражим још даље, на југу и на истоку, вилу чуваркусловенске колевке. Пошто сам најзад прешао Дунав, није ми требало дуго, да ту пронађем Козака из Украјине, Русина из Галиције, пољског карпатског Горанина и чешког судетског Горанина - једном речју - сва првобитна племена других словенских народа, дивно сконцентрисана у Илиру Балкана. Све што код осталих словенских народа живи још само у стању легенде и нејасног мита, још је у стању живота закона у тој непроменљивој и поетској Илирији. Није ли требало да закључим, да сам најзад додирнуо живу стену и земљу првог обликовања (словенске расе) и да су Срби Илирије заиста били најстарији међу Словенима?
Да бих постигао што потпунију ошигледност, почео сам да исцрпно критикујем све оне међу савременим историчарима, који уче, да је маса српског народа дошла са севера на југ и који не допуштају (мишљење), да је било Словена између Дунава и Грчке пре хришћанског доба. Брзо сам се уверио, како мало вредности имају разлози које они наводе у прилог својих историјских теорија. Народне традиције са својим поетским закључцима, повећале су број доказа, до којих сам дошао. Велик број грчких митолошких прича може да се добро објасни само српским начином живота. Херојске песме - оне најстарије у Илирији - сложне су у томе, да у Илирима од пре Христа - виде Србе."

Сиприян Робер в книге "Славянский мир" (Словенски свет/ La monde slave, son passe, son etat present et son avenir), 1852:

"Ја сам узео побожно као полазну тачку читаве словенске науке о старини тај Несторов одломак. Од тог текста ћу да пођем, како бих у току следећег излагања показао порекло и постепено рађање четири велике националности: Илиро-Србе, Чехе, Пољаке и Русе, који чине четири облика славизма.
...
Срби из Русије и из Пољске дојурили су у помоћ својој браћи на Дунаву; и тако је је отпочела вековна борба између Срба и Римљана...
...
Српски се говорио јужно од Фријаула (у околини Удина) до дна Албаније, па у Македонији, све до Егејског Мора.На северу, српски је одјекивао дуж целог Дунава, па од Силијана у Тиролу до Темишвара у Банату, па до Прута у Молдавији. Према томе, географска територија српског језика, по пространству, долази одмах иза московске; чак се ни пољски не говори на тако великом простору.
...
Дубровачка школа (тј. књижевност) може да се доведе све до дванаестог века, у време, када се већ јављају песме и хронике и то на дијалекту Србије и Далмације, а учени Шафарик иде дотле, да подржава гледиште, да је, од свих словенских идиома, српски језик тај, чији је развитак био најправилнији.
...
Може да се тврди, да је српски језик, по обиљу самогласника, по срећном спајању благих и тврдих гласова - уједно најхармоничнији и најхеројскији, најнежнији и најмужевнији од свих словенских језика. Њим се наређује с више чврстине него на руском, он милује и јеца с више изражајне тежине од чешког. У својим "Путовањима по Црној Гори", које је написао Виала Сомиер по Наполеоновом наређењу, који није ни слутио, да је језик Црногораца био српски, у уверењу, да се ради о дијалекту грчког, каже, да је "илирски" језик богат, сажет, говорнички, складан, да се употребљава исто тако срећно за певање љубавних нежности, као и за опевање великих дела и крвавих трофеја бога рата; да је то, укратко, језик јунака.
...
Велика је грешка отпочињање српске историје седмим веком по Христовом рођењу."

[gruja]

П.С. Сиприян Робер в книге "Славянский мир" (Словенски свет/ La monde slave, son passe, son etat present et son avenir), 1852:

"Ако од преисторијске Русије пређемо на Пољску, и ту ћемо такође наћи Словене, означаване дуго времена именом Срба. А
књига "Етимологија", "Mater Verborum" изричито каже, да су староседеоци Сарматије били Срби.
...
(Сипријан Робер не изоставља ни анонимног Баварског географа, који је живео у 9 веку који пише:)...који, дакле, иде дотле, да пише: Срби, чије је толико царство, да су из њега произишла сва словенска племена и од њега вуку порекло..."

[gruja]

В приложении карта территории бившей Югославии, на которой показано где говорят сербским языком (штокавским "наречјем" (говором)).

Вот так же ссылки в интеренете...

Карта с сербским-новоштокавским (желтая, лиловая и синяя краски) и хорватским-кайкавским и чакавским (фиолетовая и зеленая краски).
http://ccat.sas.upenn.edu/~haroldfs/540/langdial/serbcrot.html

Карта с диалектами сербского новоштокавского:
http://ostava.012webpages.com/Slika dijalekata po D. Brozovicu.htm

Карта с диалектами сербского новоштокавского:
http://www.srpskidespot.org.yu/Mape/dijalektiStokavskogNarecja.htm

[gruja]

књига "Етимологија", "Mater Verborum" изричито каже, да су староседеоци Сарматије били Срби.

Mater Verborum:
http://ru.wikipedia.org/wiki/Mater_Verborum

[Марбол]

Здравствуйте, Груя!

Вы доставили мне столько занимательных сведений... Не знаю уж, как благодарить Вас!

[gruja]

Здравствуйте, Груя!

Вы доставили мне столько занимательных сведений... Не знаю уж, как благодарить Вас!

Марбол,

Я рад, если Вам как-то помогли эти сведенья.

[Rōmānus]

Srpski_jezik.jpg (378.78 КБ, 1093x870 - просмотрено 6 раз.)

Что за карта провокационная?! Македонцы уже тоже штокавцы?

[gruja]

Srpski_jezik.jpg (378.78 КБ, 1093x870 - просмотрено 6 раз.)

Что за карта провокационная?! Македонцы уже тоже штокавцы?

ладно... минус Македония...

П.С. Подняли тему 2,5 года давности с бог знает какой страницы...

[I. G.]

Как Груе удается оставлять такой длины сообщения? 
У меня в тексте больше двух абзацев ломается кодировка. Это какой-то заговор! 

[Rōmānus]

ладно... минус Македония...

Что значит "ладно"? Какой смысл рисовать такую чушь?

[I. G.]

Какой смысл рисовать такую чушь?

Это риторический вопрос... Радуйтесь, что в списке нет казаков.