Tužan sjedi, nijemo gleda, O životu on ne zbori, Samo crne slike grijeha, Zbog njih duša noćas gori.
Hej čovječe, da l' imade, Sreće za me griješnika, Kako noćas ja da priznam, Život crnog nevjernika.
Припев Dozivam Te, Bože blagi, Dušom ovom, koja gori, Sad Ti Bože, Svemogući, Ona tevbu zbori.
''Nikad više'', trgoše se, Nijeme usne tad rekoše, A niz lice tužno, blijedo, Vrele suze potekoše. | Грустный сидит, беззвучно глядит О жизни он не говорит Только чёрные образы грехов Из-за них душа этой ночью горит
О, человек, есть ли Счастье для меня, грешника Как этой ночью мне признать Жизнь грязного неверного
Призываю Тебя, Боже милостивый Душой этой, что горит Ныне Тебе, Боже Всемогущий, Она таубу* молвит
«Никогда больше», - опомнились, Безмолвные уста тогда сказали А по лицу, печальному, бледному Жаркие слёзы потекли
|