Author Topic: Сербский  (Read 179676 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Online Vertaler

  • Posts: 11280
  • Gender: Male
  • Vielzeller
Reply #475 on: July 1, 2011, 10:01
Ali ne bih rekao da je razlika u prirodi izgovora, nego samo u napetosti čitave artikulacije.
Хвала на објашњењу! Поново ћеш да се чудиш, али се мени више чини „напет“ говор Драгана Јовановића.

Hoćeš da kažeš da je opozicija /h : ç/ različita od opozicije /k, g : kʲ, gʲ/? Ništa mi sad nije jasno.  :)
Да, баш. Је л’ се то тако замршено изјашњавам? Српски има kʲ, gʲ, xʲ, руски има kʲ, gʲ, ç.

Malo su mi doduše dosadni zarezi oko svake zavisne rečenice, ja volim da ih ispuštam i tamo gde su obavezni i po srpskom pravopisu, ali mi je zato na primer ruska ćirilica mnogo lepša od srpske.
Једна је моја пријатељица највише вољела дебело јер. :)

Quote
Doduše nisam ga nikada učio pre studija, a i u međuvremenu sam pravio velike pauze.
И ипак — импресивно.

Quote
Ali bolje pitanje je kako vi tako dobro znate srpski?
2006. сам године упознао четири Српкиње на Међународној лингвистичкој олимпијади, а у једну се готово заљубио. И некако након једно десет мејлова могао сам већ да причам, е, да пишем доста слободно. Дјевојке су брзо нестале, а са оном најбољом од них сам разговарао толико чудно :) да ме је сама избацила од пријатеља. Трајне југословенске пријатеље немам, или, тачније, нисам се већ одавно чуо са неким, а још неки су исто тако „нестали“ (како им се то сналази, баш не знам). Сви су се чудили што причам као неко из оних крајева. Најбоље је питање било: „Овде си се родио — а тамо живиш?“ у моменат кад нешто такво нисам ни очекивао, још 2008. године.
Я ні при чім, воно саме: погане в мене реноме.
Зроблю будь-що, пройду будь-де — про мене все село гуде.
© Жорж Брассенс

Offline vukvuk

  • Posts: 145
  • Gender: Male
Reply #476 on: July 1, 2011, 17:23
Поново ћеш да се чудиш, али се мени више чини „напет“ говор Драгана Јовановића.

Pa znaš kako, možda i jeste po nekim drugim parametrima, ja mislim na artikulaciju pojedinačnih glasova; i to zaključujem zapravo po tome što kad probam da imitiram artikulaciju Ljubiše Samardžića ulažem osetno više pažnje u artikulaciju pojedinačnih glasova nego što je to slučaj sa Draganom Jovanovićem, pa mi se čini da je to ustvari razlika koju ti čuješ.

Tako bih za Ljubišino /ć/ rekao da je prava afrikata – ima punu okluziju i zatim period frikcije, dok za Draganovo (i svoje uobičajeno) /ć/ nisam siguran šta je – kao da je okluzija znatno slabija. Ali to onda ipak potvrđuje moju tezu da se rusko /č/ i srpsko /ć/ izgovaraju isto – osnovne artikulacione odlike oba glasa su iste, sa tom razlikom da u srpskom artikulacija može biti malo labavija, ali ta je razlika prisutna i kod drugih glasova – ja sam kod sebe na primer primetio da često kažem [sɛam] za „sedam“, ili [neam] za „nemam“, ili [doβar dan].

Да, баш т(ак)о. Је л’ се то тако замршено изјашњавам? Српски има kʲ, gʲ, xʲ, руски има kʲ, gʲ, ç.

Ma ne govoriš uopšte zamršeno, nego si mi bio pokvario koncepciju. Ali razumeo sam sad, ti se više oslanjaš na akustički utisak, dok ja to sve tumačim fonološki. Ali slažem se da rusko /kʲ, gʲ, xʲ/ mogu zapravo biti [c, ɟ, ç], dok srpsko /k, g, x/ ispred /e, i/ nisu ipak toliko palatalni.

Offline Ömer

  • Posts: 3127
Reply #477 on: July 3, 2011, 04:20
Pa tebi i većini vas je znači beloruski zapravo strani a samo ruski maternji?  :o
Pa da, šta te čudi

Quote
Sad ja mnogo zapitkujem, ali kad ste vi svi prešli na ruski?
Na ruski smo prešli dok smo bili u sastavu Sovjetskog Saveza, pošto je ruski stekao status  jezika prosvete i kulture, a beloruski se smatrao seljačkim. Moji deda i baka su govorili beloruski (dijalekat), dok majka već govori ruski. (Otac je druga priča jer je Ukrajinac)

Quote
I zašto vlasti podržavaju ruski, zar nije Lukašenko u sukobu s Rusima? Zašto ste se vi uopšte onda odvajali od Rusije?
lol a zašto se Crna Gora odvojila od Srbije iako govorite isti jezik, a da ne spominjem već raspad SFRJ. Lukašenku inače puče murac za državni jezik da li je ruski beloruski ili svahili, on proganja belorski samo zato što njegovi govornici većinom pripadaju opoziciji.
ya herro, ya merro

Offline vukvuk

  • Posts: 145
  • Gender: Male
Reply #478 on: July 3, 2011, 15:32
Pa da, šta te čudi

Pa ja sam mislio da vi svi kod kuće i ovako između sebe pričate beloruski, kao maternji dijalekat, a da ruski ispunjava funkcije standardnog jezika javne komunikacije i obrazovanja.

lol a zašto se Crna Gora odvojila od Srbije iako govorite isti jezik,

Ali taj jezik koji mi govorimo nije samo srpski i svi su ga već i pre govorili, niko nije prelazio na njega - a vi ste sami prešli na ruski, koji niste pre toga govorili nego ste govorili svojim jezikom. A to po meni znači da su vam Rusi bili mili (Srbi nikom nisu bili mili u Jugoslaviji), pa rekoh što ste se onda uopšte odvajali. Jel bio referendum ili su odluku donele vlasti?

Offline Ömer

  • Posts: 3127
Reply #479 on: July 3, 2011, 17:57
Ali taj jezik koji mi govorimo nije samo srpski i svi su ga već i pre govorili, niko nije prelazio na njega - a vi ste sami prešli na ruski, koji niste pre toga govorili nego ste govorili svojim jezikom. A to po meni znači da su vam Rusi bili mili (Srbi nikom nisu bili mili u Jugoslaviji), pa rekoh što ste se onda uopšte odvajali.

Belorusi nemaju toliko izražen nacionalan samoidentitet kao što recimo Srbi. Belorusija nikad nije postojala kao posebna država sve do raspada Sovjetskog Saveza (za izuzetkom stvorene 1918. i nestale 1919. Beloruske Narodne Republike). Beloruske zemlje su tokom istorije pipadale (u hronološkom redu) Velikoj kneževini Litvaniji, Poljsko-Litvanskoj Uniji, Ruskoj Imperiji i Sovjetskom Savezu. Zato su Belorusi lakše prihvatili sprovođenu Sovjetskim Savezom politiku jedinog sovjetskog naroda sa ruskim kao jezikom međunarodne komunikacije, tim pre što su beloruski i ruski veoma srodni i mogli bi da se smatraju narečjima jednog jezika u drugim istorijskim okolnostima (a u Ruskoj Imperiji i smatralo se tako).

A sad mi ti odgovori, zašto između naroda bivše Jugoslavije postoji tolika mržnja (da li da kažem postojala jer nadam se da se zadnje vreme ublažila?) iako ste srodni narodi i govorite (skoro) isti jezik.

Quote
Jel bio referendum ili su odluku donele vlasti?
Saglasno rezultatima opšteg saveznog referenduma ((wiki/ru) Всесоюзный_референдум_о_сохранении_СССР) 5 od 6 Belorusa je želelo da se Sovjetski Savez sačuva. Do odvajanja je dovela ekonomska i politička situacija i postupci vlasti.
ya herro, ya merro

Reply #480 on: July 3, 2011, 18:14
Saglasno rezultatima opšteg saveznog referenduma ((wiki/ru) Всесоюзный_референдум_о_сохранении_СССР) 5 od 6 Belorusa je želelo da se Sovjetski Savez sačuva. Do odvajanja je dovela ekonomska i politička situacija i postupci vlasti.

Pazi, ne radi se baš o odvajanju od Rusije nego o raspadu SSSR-a. Belorusi su bili valjda najspremniji da se odreknu pojmova nacija i država kako bi stvorili svetsku komunističku naciju, jer kao što je poznato mi smo najotvoreniji, najiskreniji, najmarljiviji, ne lažemo, ne krademo, ne ubijamo :D
ya herro, ya merro

Offline vukvuk

  • Posts: 145
  • Gender: Male
Reply #481 on: July 3, 2011, 19:38
A sad mi ti odgovori, zašto između naroda bivše Jugoslavije postoji tolika mržnja (da li da kažem postojala jer nadam se da se zadnje vreme ublažila?) iako ste srodni narodi i govorite (skoro) isti jezik.

Pa teško je reći. Među običnim ljudima ne bih rekao da postoji mržnja, nego jedno nepoverenje, koje je kombinovana posledica nacionalnih mitova i međunacionalnih sukoba, a koji su opet posledica tih istih mitova mitova, lične želje za vlašću i međunarodnih prilika. Mržnja postoji kod manjine onih kojima su i inače mržnja i nasilje način života, ali koji nažalost u nesrećnim vremenima dobijaju priliku da se "iskažu" i tako upropaste milione života drugih, i eventualno kod onih koji su do te mere opijeni mitovima da više ne vide stvarnost i ljude u njoj nego samo svoje mitske predstave. Ovi prvi su vojska krvožednih koji su u zadnjim ratovima bili neposredni izvršioci, a ovi drugi su krugovi "intelektualaca" koji su im u svojim sredinama davali legitimitet.

Srpski nacionalni mit je "svi Srbi u jednoj državi" (neretko uključujući i "zbunjene" Srbe - Muslimane, Makedonce, Dubrovčane) plus "sveta srpska zemlja Kosovo"; stari mitski neprijatelji su Austrija i Vatikan, a novi Amerikanci i Englezi. Hrvatski nacionalni mit je "povijesna Hrvatska", njihov glavni mitski neprijatelj su Srbi. Te mitove grade i održavaju verske, državne i intelektualne strukture i u Srbiji i u Hrvatskoj, i oni su vremenom praktično postali deo nacionalnog identiteta; u međuvremenu je probuđen i bošnjački san o svojoj državi, koji je ponovo izgradila neka sarajevska "elita", a svaki je taj san ostvariv samo po cenu tuđih, cenu koju su plaćali i plaćaju obični ljudi, ali za to ne krive one koji su izgradili sulude snove nego one koji ih nose - obične ljude kao i oni, ali sa druge strane mita.

Kratko rečeno otkud mržnja - istorijske prilike su bile takve da je na istom prostoru nastalo nekoliko snova o naciji i suverenitetu, snova koji su zbog toga neminovno u sukobu, a koji su kao deo nacionalnog i ličnog identiteta onih koji su postali njihovi nosioci potpuno pomračili njihovo viđenje sveta onakvog kakav on jeste - u njemu svuda žive ljudi, koji mogu biti dobri ili loši, ali to nema nikakve veze sa njihovom nacionalnošću. Jezik tu nije imao puno veze, tako da iako govorimo istim jezikom (mada možda ne svi, neki dijalekti - čakavski, kajkavski, torlački - znatno se razlikuju od standarda), nacije su nastajale više na verskim osnovama nego na jezičkim.

Offline Poirot

  • Posts: 65601
  • Gender: Male
Reply #482 on: July 3, 2011, 23:59
Čitao sam nekoliko knjiga Mileta Kordića. Dobio sam dojam da ova mržnja još uvek postoji. Ali i vidim niz koraka srbijanske Vlade prema poboljšanju odnosa sa susedima na Balkanu. Također pratim stanje u Republici Srpskoj na čelu sa Miloradom Dodikom.
"Мы всегда можем уметь."(с)

Reply #483 on: July 6, 2011, 00:50
Zašto Srbi transkribiraju engleska imena (na primer James, George) kao Džejms, Džordž? Mora biti Đejms, Đorđ. Zar ne?
"Мы всегда можем уметь."(с)

Offline Милан

  • Posts: 24
  • Gender: Male
Reply #484 on: July 16, 2011, 15:25
Zašto Srbi transkribiraju engleska imena (na primer James, George) kao Džejms, Džordž? Mora biti Đejms, Đorđ. Zar ne?
То је занимљиво. Ми (Срби) енглеско /d͡ʒ/ скоро увек транскрибујемо као Џ јер и ми кад учимо енглески нама говоре да је наше Џ и енглеско Ј потпуно исто. Чак и у IPA има исти симбол. Наравно, наше Џ је много тврђе од енглеских J и G. Е сад постоји тако неких изузетака. Рецимо Лос Анђелес је са Ђ. Не знам због чега, вероватно нам лепше звучи. И ми имамо име Ђорђе и кад то упоредимо са Џорџ, велика је то разлика у изговору.
Али италијанско /d͡ʒ/  увек транскрибујемо као Ђ.  Giovanni Boccaccio је Ђовани Бокачо итд.

Ма транскрипција је чудо, ја се насмејем кад видим да је Хари Потер на руском у ствари Гарри Поттер или Хенри Хадсон у ствари Генри Гудзон (Henry Hudson).

Има и занимљивих ствари, ви у руском немачко ö преносите као Ё, док ми преносимо као Е. Исто тако ми немачко  ü преносимо као И, а ви као Ю.

Reply #485 on: July 16, 2011, 15:32
И да, мене нико неће убедити да су руско Ч и српско Ћ два иста гласа, иако их IPA исто означи. Слична да, али иста не. И увек чујем разлику. Слабо сам слушао руске говорнике, али зато слушам музику и гледам филмове.
Видех да сте причали о белоруском, и мене је то мало заинтересовало па сам читао (или разгледао) оне новине Наша Нiва, лепо је то што је белоруски бар фонетичан. Доста речи сам препознао из руског и из украјинског, а чак и из српског. Од мене + за белоруски зато што нема слово Щ (није ми симпатичан так звук  :green:).

Offline Ömer

  • Posts: 3127
Reply #486 on: August 3, 2011, 01:03
Рецимо Лос Анђелес је са Ђ. Не знам због чега, вероватно нам лепше звучи.

Valjda zbog toga što se povezuje sa rečju "anđeo".

Quote
Видех да сте причали о белоруском, и мене је то мало заинтересовало па сам читао (или разгледао) оне новине Наша Нiва, лепо је то што је белоруски бар фонетичан. Доста речи сам препознао из руског и из украјинског, а чак и из српског. Од мене + за белоруски зато што нема слово Щ (није ми симпатичан так звук  ).

Hvala :) Kad smo u srednjoj morali da izaberemo na kojem jeziku (ruskom ili beloruskom) da pišemo diktat za maturu, veća većina je izabrala beloruski zbog lakšeg pravopisa.
ya herro, ya merro

Offline Милан

  • Posts: 24
  • Gender: Male
Reply #487 on: August 3, 2011, 16:07
Вероватно си у праву за Лос Анђелес.
Кад сам се ја први пут сусрео са руским то је било огромно изненађење за мене, што се тиче правописа.
Први шок је неакцентовано или ненаглашено О. Значи ако не знам које О је наглашено могу да се испромашујем. На пример Домодедово-акценат је на Е и то ако не знаш акценат-ко зна шта ће Руси разумети. Читао сам да они горе на северу изговарају та О. Видео сам једну сложену реч која има 6 или 7 слова О, не дај боже да сам то покушао изговорити. Реално, реч спасибо (да немам појма да је ово исправно) могу написати још и као спосибо, спасиба, спосиба. Да додам и ненаглашено Е и Я се изговарају као И
Други шок је обезвучавање на крају речи, осим ако следећа реч не почиње са звучним сугласницима. То ме подсети, мислим да у руском се јавља наш глас Ђ код озвучавања. Пример дочь бы, овде би то чь прешло у њему одговарајући звучни.
Трећи шок-акценат на последњем слогу.

Шта је вас шокирало или изненадило у српском језику?

Offline Poirot

  • Posts: 65601
  • Gender: Male
Reply #488 on: August 3, 2011, 21:13
Шта је вас шокирало или изненадило у српском језику?
naglasak
"Мы всегда можем уметь."(с)

Offline Ömer

  • Posts: 3127
Reply #489 on: August 3, 2011, 21:46
Шта је вас шокирало или изненадило у српском језику?
naglasak
+1
Pre nego što sam počeo da učim srpski uopšte nisam bio svestan da postoji slovenski jezik sa tonskim akcentom (već kasnije sam saznao da je i staroslovenski bio tonski).

Konjunktiv mi se takođe učinio malo čudan (pa opet nisam znao da je to opšta pojava za balkanske jezike).
ya herro, ya merro

Online Vertaler

  • Posts: 11280
  • Gender: Male
  • Vielzeller
Reply #490 on: August 3, 2011, 23:23
Шта је вас шокирало или изненадило у српском језику?
Разликовање номинатива и акузатива множине код неживих предмета мушког рода.
Я ні при чім, воно саме: погане в мене реноме.
Зроблю будь-що, пройду будь-де — про мене все село гуде.
© Жорж Брассенс

Offline Милан

  • Posts: 24
  • Gender: Male
Reply #491 on: August 4, 2011, 06:27
Да, акценти и јесу нешто најтеже. 4 акцента и још сонат (слоготворно) Р може да буде под акцентом. На пример у речима Србија, српски, смрт, крв, врт, врх, прст, стврдњавати Р је под акцентом. А такође може и слово  Л да буде под акцентом али ово је случај за речи које потичу из чешког језика. На пример град Плзењ, река Влтава, презиме Влчек.

@svarog
Е први пут чујем за то. Мислим да то (конјунктив) не постоји у српском.
Никад нисам у школи чуо  за то, а ни учио.

@Vertaler
Ако је само то, онда си још и добро прошао. :)

Offline Ömer

  • Posts: 3127
Reply #492 on: August 4, 2011, 12:15
Да, акценти и јесу нешто најтеже. 4 акцента и још сонат (слоготворно) Р може да буде под акцентом. На пример у речима Србија, српски, смрт, крв, врт, врх, прст, стврдњавати Р је под акцентом. А такође може и слово  Л да буде под акцентом али ово је случај за речи које потичу из чешког језика. На пример град Плзењ, река Влтава, презиме Влчек.
Postoji i slogotvorno "n", na primer kod reči Njutn.

Quote
@svarog
Е први пут чујем за то. Мислим да то (конјунктив) не постоји у српском.
Никад нисам у школи чуо  за то, а ни учио.
Ne znam kako se službeno zove u srpskim školama, ali mislim na ovo:
(wiki/hr) Hrvatski_konjunktiv,_aorist_i_kondicional

ya herro, ya merro

Offline Милан

  • Posts: 24
  • Gender: Male
Reply #493 on: August 5, 2011, 02:24
Ne znam kako se službeno zove u srpskim školama, ali mislim na ovo:
(wiki/hr) Hrvatski_konjunktiv,_aorist_i_kondicional
Прочитао и баш ме је изненадила терминологија у хрватском. Ми дефинитивно ово не учимо као неки посебан облик, нити имамо назив за то. Обично овакве облике спомињемо кад учимо потенцијал и успут споменемо жељне реченице.

Reply #494 on: August 21, 2011, 02:48
Да ли сте чули за шатровачки?
[url=http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80](wiki/sr) Шатровачки_говор[/url]

Постоји ли овако нешто у руском?
Овде у Србији, шатровачки је доста коришћен од стране младих особа и клинаца. Ево један симпатичан видео, како на превару натерати некога да изговори ружне речи. :)   
<a href="https://www.youtube.com/watch?v=cNBqZkRCp2k" target="_blank">https://www.youtube.com/watch?v=cNBqZkRCp2k</a>

смеђе боје---ђесме јебо--где си ме је*ао

Offline Versteher

  • Posts: 3868
Reply #495 on: October 13, 2011, 12:47
предлагам да поговаримо српским jазиком =)
По-Арабски "МА" - вода,
А по-Фински "МА" - земля,
Это значитъ, господа,
Что ностратика - [ценз.]ня.

ЛОЖИЛЪ, ЛОЖУ, БУДУ ЛОЖИТЬ!!!

Offline Jarvi

  • Posts: 766
    • LIVEJOURNAL
Reply #496 on: October 13, 2011, 13:02
Ovog leta sam bio u Srbije i mnogo pričao sam srpskim sa srbima. Rekli mi su da govorim dosta dobro (za rusa!) ali ja sam imao problemi da razumim što mi odgovaraju.
"I nenít pochyby, že kdokoli chce a umí, může sobě stworiti jazyk krásný, bohatý, libozwučný a wšemožně dokonalý: ale jazyk takowý nebudě wíce národnim, alebrž osobním jazykem toho kdo jej sobě udělal".
František Palacký. Posudek o českém jazyku spisovném, 1831.

[čćч]

Offline Versteher

  • Posts: 3868
Reply #497 on: October 13, 2011, 13:08
како ово моћно, шта сами не разумете шта да одговаривате?
По-Арабски "МА" - вода,
А по-Фински "МА" - земля,
Это значитъ, господа,
Что ностратика - [ценз.]ня.

ЛОЖИЛЪ, ЛОЖУ, БУДУ ЛОЖИТЬ!!!

Offline Jarvi

  • Posts: 766
    • LIVEJOURNAL
Reply #498 on: October 13, 2011, 13:10
Ne razumim što ONI -> MI odgovaraju
"I nenít pochyby, že kdokoli chce a umí, může sobě stworiti jazyk krásný, bohatý, libozwučný a wšemožně dokonalý: ale jazyk takowý nebudě wíce národnim, alebrž osobním jazykem toho kdo jej sobě udělal".
František Palacký. Posudek o českém jazyku spisovném, 1831.

[čćч]

Offline Versteher

  • Posts: 3868
Reply #499 on: October 13, 2011, 13:15
 :tss:

молим проштења.

како сте учили jезик српски?
По-Арабски "МА" - вода,
А по-Фински "МА" - земля,
Это значитъ, господа,
Что ностратика - [ценз.]ня.

ЛОЖИЛЪ, ЛОЖУ, БУДУ ЛОЖИТЬ!!!

 

With Quick-Reply you can write a post when viewing a topic without loading a new page. You can still use bulletin board code and smileys as you would in a normal post.

Note: this post will not display until it's been approved by a moderator.
Name: Email:
Verification:
√49 Напишите ответ строчными буквами:
«Сто одёжек, все без застёжек» — что это?: