Мой вариант - реформированная кириллица. Латиница не рассматривается. Вместо убожества из 42 знаков будет 32 знака, как в русском (без ё), а значит не нужно будет занимать цифровую часть на клавиатуре. ;up: Итак, сейчас имеем:
А а Ә ә Б б В в Г г Ғ ғ Д д
Е е Ё ё Ж ж З з И и Й й К к
Қ қ Л л М м Н н Ң ң О о Ө ө
П п Р р С с Т т У у Ұ ұ Ү ү
Ф ф Х х Һ һ Ц ц Ч ч Ш ш Щ щ
ъ Ы ы І і ь Э э Ю ю Я я
Выкидываем: Ё, Й, У, Һ, Щ, Ы, І, Э, Ю, Я.
Т.о. мы даже оставили четыре буквы, чуждых казахскому языку (В, Ф, Ц, Ч) в целях удобства. (Насчет В не уверен :))
Вместо Й будет И (долой диакритику); в целях последовательности Ұ и Ү меняются местами, черточка будет играть такую же роль как в паре О - Ө. Вместо У (после гласной и в анлауте) будет Ү. Ы -> Ъ, І -> Ь. Һ -> Х. Ю и Я заменяются на иу, иа.
И обозначает звук "русский И" в словах типа ислам и т.д.; также И теряет свойство дифтонга кроме конца и начала слова.
Огорчает что Ж и Ш, одни из самых частотных имеют не самое простое начертание.
Примеры: бару > барү, келу > келұ, биік > бьиьк, ау > аү, ай > аи.
Алтън кұн аспанъ,
Алтън дән даласъ,
Ерльктьң дастанъ,
Ельме қарашъ!
Ежелден ер деген,
Даңқъмъз шъқтъ ғои.
Намъсън бермеген,
Қазағъм мъқтъ ғои!
Меньң ельм, меньң ельм,
Гұльң болъп егьлемьн,
Жъръң болъп төгьлемьн, ельм!
Түған жерьм меньң — Қазақстанъм!
:UU:
Можно даже выкинуть Қ и Ғ, тогда будет 30 знаков.
;up:
даёшь ещё упрощение! ;D оставьте только то что правда нужно казахскому языку, токо фонемы, а?
Латиница-26:
ә - ja
ө - jo
ү - ju
і, ы, - i
и - ij, i
й - y
ж - y
ш - c
у - w, u
қ - k, q (если нужно)
ғ - g
ң - ng
Ну как?
Tugan yerim mening ...
Barliq adamdar twmisinan azat yjane qadir-qasijeti men quqiqtari teng bolip djunijege keledi.
Забавно.
Используйте k, а q - когда неоднозначно. yane наверное стоит сделать.
Barlik adamdar tumisinan azat yane kadir-kasieti men kukiktari teng bolip djuniege keledi. (?)
P.S. Щитаю нужно писать келет а не келеді.
Латиница-26 версия 2.0:
ә - ae
ө - oe
ү - y
і - i
ы - j
и - ii, ji, i
й - i
ж - x
ш - c
у - (u|y)v
қ - k
ғ - g
ң - h
в - w
х, h - kh, (k)
T.o. только 3 диграфа. Один оч. редкий (можно сделать еще реже). Ну как?
Barljk adamdar tuvmjsjnan azat xaene kadjr-kasieti men kukjktarj teh boljp dyniege keledi.
Tuvgan xerim menih ... :)
Xibek tyn. Baeri tjh.
Xyrek mas. Koezde xas.
Syttei ai. Tereh sai.
Eki xan. Jstjk kan.
Bilem anjk: xanga xailj mai suluv
Xark-xurk etken maida naizagai suluv
Kjzjktj orman, koehildi erkin keh dala
Kymis tabak koekte xyzgen ai suluv
Kecki esken xibek, xjlj xel suluv
Khoc iiisti tyrli-tysti gyl suluv
Aedemi aspan - toebedegi koek catjr
Askar tavj, dariiasj xer suluv
Kara sur sjrga berik beti kandai
Minezi maida xibek soezi baldai
Bal zatj - uv, xibek astj - tikenek pe
Ne kerek, adamzattj biledi aldai
Sebebi ne, sonca tysi kackanjna
Kim bilsin, taehir bagjn acpadj ma?
Syiem dep aelde birevdi syiip xyrip
Xalt berip beicaranj tastadj ma
Sjlk-sjlk kylip sjldjr kakkan suv suluv
Koelge konjp kahkjldagan kuv suluv
Beine ainadai xarkjragan aidjnnan
Kyn cjgarda koeterilgen buv suluv
Cahkai tyste oetirik altjn kyn suluv
Xjmjhdagan xuldjzdarmen tyn suluv
Toljp xatjr tyrli suluv dyniede
Baerinen de magan saevlem, sen suluv
менің ойымша и-ц-у-щ-ъ-э-я-ч-ь-ю-ё-в осы 12 әріпті қысқартып тастасақ.
ғ/г-g,
ұ-w,
ү/у-u,
қ/к-k(к-c),
х/һ-h
й/і-i
Последний вариант: 26 стандартных букв + Áá, Óó, Úú, Ññ (или Ńń).
J - в начале слова ж, иначе й. Начальный й - jj, неначальный ж - jh.
Раскладка - английская международная с правым AltGr. Очень удобно.
Altyn kún aspany,
Altyn dán dalasy,
Erliktiñ dastany,
Elime qaracy!
Ejhelden er degen,
Dañqymyz cyqty hoj.
Namysyn bermegen,
Qazahym myqty hoj!
Qajyrmasy:
Meniñ elim, meniñ elim,
Gúliñ bolyp egilemin,
Jyryñ bolyp tógilemin, elim!
Twhan jerim meniñ — Qazaqstanym!
Urpaqqa jol acqan,
Keñ bajtaq jerim bar.
Birligi jarasqan,
Táwelsiz elim bar.
Qarsy alhan waqytty,
Máñgilik dosyndaj.
Bizdiñ el baqytty,
Bizdiñ el osyndaj!
Kúz
Sur bult túsі swyq qаptаjdy аspаn,
Kúz bоlyp, dymqyl tumаn jеrdі bаsqаn.
Bіlmеjmіn tоjhаny mа, tоñhаny mа,
Jylqy оjnаp, bijе qаcqаn, tаj jаrysqаn.
Jаsyl cóp, bájcеcеk jоq burynhydаj,
Jаstаr kúlmеs, júgіrmеs bаlа cwlаj.
Qаjyrcy cаl-kеmpіrdеj túsі kеtіp,
Jаpyrаhynаn аjrylhаn аhаc, qwrаj.
Bіrеw mаlmа sаpsyjdy, sаlyp ijіn,
Sаlbyrаñqy tаrtypty jyrtyq kijіm.
Еnеsіnе ijіrtіp cwdа jіbіn,
Jаs qаtyndаr jyrtylhаn jаmаjdy újіn.
Qаz, tyrnа qаtаrlаnyp qаjtsа bеrmеn,
Аstyndа аq cоmcy júr, оl bіr kеrwеn.
Qаj аwyldy kórsеñ dе, jаbyrqаñqy,
Kúlkі-оjyn kórіnbеjdі, sеjіl-sеrwеn.
Kеmpіr-cаl qurjhаñ qаhyp, bаlа búrsеñ,
Kóñіlsіz qаrа swyq qyrdа júrsеñ.
Kеmіk sújеk, sоrpа-sw tijmеgеn sоñ,
Újdе ijt jоq, tycqаn аwlаp, qаjdа kórsеñ.
Kúzеw tоzhаn, оty jоq еldіñ mаñy,
Тumаn bоlаr, jеl sоqsа, cаñ-tоzаñy.
Ot jаqpаhаn újіnіñ sury qаcyp,
Ystаn qоryqqаn qаzаqtyñ qurysyn zаñy.
Цитата: Karakurt от апреля 26, 2010, 06:05
Алтън кұн аспанъ,
Алтън дән даласъ,
Ерльктьң дастанъ,
Ельме қарашъ!
Ежелден ер деген,
Даңқъмъз шъқтъ ғои.
Намъсън бермеген,
Қазағъм мъқтъ ғои!
Меньң ельм, меньң ельм,
Гұльң болъп егьлемьн,
Жъръң болъп төгьлемьн, ельм!
Түған жерьм меньң — Қазақстанъм!
:UU:
Мне нравится. Компактно. Я бы хотел, чтобы и чувашские ă,ĕ заменили на ъ и ь.
А что, если нет возможности писать á-ó-ú, заменять их удвоенными гласными? И если вместо ñ принять h, а вместо h - g, тогда вообще стандартная латинка будет. Вместо -jh- сделаю -jj-, а jj- будет i-.
Altyn kuun aspany,
Altyn daan dalasy,
Erliktih dastany,
Elime qaracy!
Ejjelden er degen,
Dahqymyz cyqty goj.
Namysyn bermegen,
Qazagym myqty goj!
Qajyrmasy:
Menih elim, menih elim,
Guulih bolyp egilemin,
Jyryh bolyp toogilemin, elim!
Twgan jerim menih — Qazaqstanym!
Urpaqqa jol acqan,
Keh bajtaq jerim bar.
Birligi jarasqan,
Taawelsiz elim bar.
Qarsy algan waqytty,
Maahgilik dosyndaj.
Bizdih el baqytty,
Bizdih el osyndaj!
Kuuz
Sur bult tuusі swyq qаptаjdy аspаn,
Kuuz bоlyp, dymqyl tumаn jеrdі bаsqаn.
Bіlmеjmіn tоjgаny mа, tоhgаny mа,
Jylqy оjnаp, bijе qаcqаn, tаj jаrysqаn.
Jаsyl coop, baajcеcеk jоq buryngydаj,
Jаstаr kuulmеs, juugіrmеs bаlа cwlаj.
Qаjyrcy cаl-kеmpіrdеj tuusі kеtіp,
Jаpyrаgynаn аjrylgаn аgаc, qwrаj.
Bіrеw mаlmа sаpsyjdy, sаlyp ijіn,
Sаlbyrаhqy tаrtypty jyrtyq kijіm.
Еnеsіnе ijіrtіp cwdа jіbіn,
Jаs qаtyndаr jyrtylgаn jаmаjdy uujіn.
Qаz, tyrnа qаtаrlаnyp qаjtsа bеrmеn,
Аstyndа аq cоmcy juur, оl bіr kеrwеn.
Qаj аwyldy koorsеh dе, jаbyrqаhqy,
Kuulkі-оjyn koorіnbеjdі, sеjіl-sеrwеn.
Kеmpіr-cаl qurjjаh qаgyp, bаlа buursеh,
Koohіlsіz qаrа swyq qyrdа juursеh.
Kеmіk suujеk, sоrpа-sw tijmеgеn sоh,
Uujdе ijt jоq, tycqаn аwlаp, qаjdа koorsеh.
Kuuzеw tоzgаn, оty jоq еldіh mаhy,
Тumаn bоlаr, jеl sоqsа, cаh-tоzаhy.
Ot jаqpаgаn uujіnіh sury qаcyp,
Ystаn qоryqqаn qаzаqtyh qurysyn zаhy.
Фу. :(
Почему же? h похожа на n и H тоже похожа на N. Оптимально-с.
Это настолько контринтуитивно и противоречит всей традиции использования латинского алфавита, что я отказываюсь это комментировать.
Тогда пусть будет не h, а x. Так лучше?
Цитата: Karakurt от февраля 17, 2013, 17:02
Тогда пусть будет не h, а x. Так лучше?
Для ң? Нет, оба хуже.
А по мне неплохая система, когда под рукой только 26 букв.
Цитата: Karakurt от февраля 17, 2013, 17:02
Тогда пусть будет не h, а x. Так лучше?
Хуже. Использование h неочевидно, но для него всё же можно "натянуть" какое-то обоснование. Ну, скажем, как можно придумать обоснование для того, чтобы записывать юсы/носовые за неимением другого как oh, eh (ah, ih, uh), ну и через это - h как замена "хвостика", а дальше можно представить себе, что ң - это как бы почти хвостик в чистом виде, и вот поэтому, дескать, h. Для x и это не пройдёт.
Однако я вообще не считаю, что использование чистой латиницы-26 без диакритики и без сочетаний - принципиально кошмарно и некрасиво для большинства языков. Есть редкие исключения, но казахский и вообще никакой из тюркских (равно как и славянских, балтийских, германских, финно-угорских) к ним не относится. Кажется, малайский/индонезийский
почти уместился красиво, но и то ему критически не хватило, НЯП, одной буквы (для гласных, в данном случае). Почти поместились вроде бы многие полинезийские, но и им обычно не хватает как раз той самой ң.
Можно сказать, что икс - сочетание 2 согласных - лишняя, поэтому для нее нашли другое применение. В казахском нет ч в алфавите, поэтому для согласных не нужны диакритики или диграфы и это хорошо.
Цитата: Toman от февраля 17, 2013, 19:44
Почти поместились вроде бы многие полинезийские, но и им обычно не хватает как раз той самой ң.
А в полинезийских
g кроме как в диграфе
ng вообще встречается?
Вместо j для й решил ввести í, так как два значения для одного j (начальное ж; й) плохо.
Если вместо á, ó, ú использовать ä, ö, ü, тогда симметрично - ï.
Гимн:
Altyn kún aspany,
Altyn dán dalasy,
Erliktiñ dastany,
Elime qaracy!
Ejelden er degen,
Dañqymyz cyqty goí.
Namysyn bermegen,
Qazagym myqty goí!
Qaíyrmasy:
Meniñ elim, meniñ elim,
Gúliñ bolyp egilemin,
Jyryñ bolyp tógilemin, elim!
Twgan jerim meniñ — Qazaqstanym!
Urpaqqa jol acqan,
Keñ baítaq jerim bar.
Birligi jarasqan,
Táwelsiz elim bar.
Qarsy algan waqytty,
Máñgilik dosyndaí.
Bizdiñ el baqytty,
Bizdiñ el osyndaí!
А если так:
Altín kún aspaní,
Altín dán dalasí,
Erliktiñ dastaní,
Elime qarací!
Ejelden er degen,
Dañqímíz cíqtí goy.
Namísín bermegen,
Qazagím míqtí goy!
Qayírmasí:
Meniñ elim, meniñ elim,
Gúliñ bolíp egilemin,
Jíríñ bolíp tógilemin, elim!
Twgan jerim meniñ — Qazaqstaním!
Urpaqqa jol acqan,
Keñ baytaq jerim bar.
Birligi jarasqan,
Táwelsiz elim bar.
Qarsí algan waqíttí,
Máñgilik dosínday.
Bizdiñ el baqíttí,
Bizdiñ el osínday!
?
А если так:
ә, а > a, a
е, ө, о > e, o, o
і, ү, ы, ұ> i, u, i, u
и/й, у > y, w
б, г, ғ, д, ж, з, > b, g, g, d, j, z
л, м, н, ң, р > l, m, n, ñ, r
к, қ, п, с, т, ш > k, k, p, s, t, c
э, в, һ, ф, х, ч, ц, щ > e, v, h, f, x, tc, ts, cc
На все нарушения сингармонизма просто закрыть глаза, передний характер всех гласных кроме e маркировать лишь в первом слоге посредством буквы e: ea, eo, ei, eu, ey и ew.
Цитата: Karakurt от марта 11, 2013, 16:23
Вместо j для й решил ввести í, так как два значения для одного j (начальное ж; й) плохо.
А чем ударения обозначать? :???
Цитата: Lugat от марта 11, 2013, 20:16
А чем ударения обозначать?
В тюркском языке? Обозначать ударение? Вы шутите?
Цитата: Toivo от марта 11, 2013, 20:06
ә, а > a, a
е, ө, о > e, o, o
і, ү, ы, ұ> i, u, i, u
и/й, у > y, w
б, г, ғ, д, ж, з, > b, g, g, d, j, z
л, м, н, ң, р > l, m, n, ñ, r
к, қ, п, с, т, ш > k, q, p, s, t, c
э, в, һ, ф, х, ч, ц, щ > e, v, h, f, x, c, s, c
fxd. А мягкость гласных маркировать апострофом или апексом.
Цитата: Toivo от марта 11, 2013, 20:17
Цитата: Lugat от марта 11, 2013, 20:16
А чем ударения обозначать?
В тюркском языке? Обозначать ударение? Вы шутите?
А почему бы и нет? ;) Изафетный суффикс у них ударен или нет? :donno:
Кстати в бумажной версии узбекского словаря я видел ударения на а́тлас и атла́с, может и у казахов имеется что-нибудь такое?
Это вроде в арабице так делали? Пусть там останется :)
Цитата: Karakurt от марта 11, 2013, 20:27
Это вроде в арабице так делали? Пусть там останется
Вы недооценивате арабицу и важность исторической преемственности.
Апостроф - не буква.
Цитата: Karakurt от марта 11, 2013, 20:42
Апостроф - не буква.
Когда я в Фонт Криэйторе нажимаю кнопочку Insert Characters, то там имеются не только буквы, но и всё, что есть на письме.
Цитата: Toivo от марта 11, 2013, 20:22
Цитата: Toivo от марта 11, 2013, 20:06
ә, а > a, a
е, ө, о > e, o, o
і, ү, ы, ұ> i, u, i, u
и/й, у > y, w
б, г, ғ, д, ж, з, > b, g, g, d, j, z
л, м, н, ң, р > l, m, n, ñ, r
к, қ, п, с, т, ш > k, q, p, s, t, c
э, в, һ, ф, х, ч, ц, щ > e, v, h, f, x, c, s, c
fxd. А мягкость гласных маркировать апострофом или апексом.
Я тут подумал, а ваш вариант неплох. Проще - лучше. Если бы не ң, остались бы только 3 гласных, но они менее важны чем согласные. Единственно я бы объединил х и h в х, а ң сделал бы h/nh (для чистой ascii) или ñ.
Вместо апострофа можно удваивать гласную (ну или как немцы +е) там, где будет путаница, а таких случаев мало.
Цитата: Karakurt от марта 16, 2013, 19:35
Если бы не ң, остались бы только 3 гласных, но они менее важны чем согласные.
Четыре -
á,
ó,
ú,
í - а то и все 6, если ставить апостроф/акут и над
y и
w. Но его можно действительно безболезненно заменить на
e перед/после гласного.
Цитата: Karakurt от марта 16, 2013, 19:35
Единственно я бы объединил х и h в х, а ң сделал бы h/nh (для чистой ascii) или ñ.
Я пытался совместить несколько критериев: следование традициям латинского алфавита (т.е. выверты типа
Iı vs.
İi должны были быть сведены к минимуму), следование логике тюркского языка (если в языке есть гармония гласных - обязательное маркирования различия передних и задних гласных необязательна), связь с предыдущими письменностями и письменностями близких языков (обозначение гармонии гласных, скопированное с казахской арабицы +
ñ из других тюркских). То, что предлагаете Вы, ни в один из этих пунктов не умещается. :( Можно было бы вспомнить, что в самой латинице для звука
[ŋ] использовался и используется не только
n[g], но и просто
g. А для
г тогда бы подошло
q - как в азербайджанском, только выглядит это как-то не эстетично...
Еще можно добавить что гармония гласных не всегда присутствует. Совсем избавляться от мягких гласных плохо - для изучающих язык.
Цитата: Karakurt от марта 16, 2013, 19:53
Совсем избавляться от мягких гласных плохо - для изучающих язык.
Но оппозиция
k/
q сохраняется (если не выкидывать из алфавита
ñ), да и мягкие гласные после твёрдых обозначить через
e можно. Проблема будет тогда, когда твёрдый идёт после мягкого, и никакого
к/
қ рядом нет.
Хотя лично я не вижу ничего плохого, если слова типа
республика respuwbliyka начнут произноситься с гармонией гласных:
респүублійка.
Алтын күн аспаны, Алтын дән даласы, Ерліктің дастаны, Еліме қарашы!
Ежелден ер деген, Даңқымыз шықты ғой. Намысын бермеген, Қазағым мықты ғой!
Қайырмасы: Менің елім, менің елім, Гүлің болып егілемін, Жырың болып төгілемін, елім! Туған жерім менің — Қазақстаным!
Ұрпаққа жол ашқан, Кең байтақ жерім бар. Бірлігі жарасқан, Тәуелсіз елім бар.
Қарсы алған уақытты, Мәңгілік досындай. Біздің ел бақытты, Біздің ел осындай!
| Altin kún aspani, Altin dán dalasi, Erliktiñ dastani, Elime qaraci!
Ejelden er degen, Dañqimiz ciqti goy. Namisin bermegen, Qazagim miqti goy!
Qayirmasi: Meniñ elim, meniñ elim, Gúliñ bolip egilemin, Jiriñ bolip tógilemin, elim! Twgan jerim meniñ — Qazaqstanim!
Urpaqqa jol acqan, Keñ baytaq jerim bar. Birligi jarasqan, Táwelsiz elim bar.
Qarsi algan waqitti, Máñgilik dosinday. Bizdiñ el baqitti, Bizdiñ el osinday!
| Altin kun aspani, Altin 'dan dalasi, Erliktiñ dastani, Elime qaraci!
Ejelden er degen, Dañqimiz ciqti goy. Namisin bermegen, Qazagim miqti goy!
Qayirmasi: Meniñ elim, meniñ elim, 'Guliñ bolip egilemin, Jiriñ bolip togilemin, elim! Twgan jerim meniñ — Qazaqstanim!
Urpaqqa jol acqan, Keñ baytaq jerim bar. Birligi jarasqan, Tawelsiz elim bar.
Qarsi algan waqitti, Mañgilik dosinday. Bizdiñ el baqitti, Bizdiñ el osinday!
|
как лучше? иә - 'ya?
А можно кириллический оригинал? :-[
См. выше. (отредактировал)
Наверное для Гүл надо просто gul писать.
Думаю аски-вариант для случая, если только 26 латинских букв возможны.
А если так? Мягкие гласные как
eV,
ң как
ng?
ЦитироватьAltin keun aspani,
Altin dean dalasi,
Erlikting dastani,
Elime qaraci!
Ejelden er degen,
Dangqimiz ciqti goy.
Namisin bermegen,
Qazagim miqti goy!
Qayirmasi:
Mening elim, mening elim,
Geuling bolip egilemin,
Jiring bolip teogilemin, elim!
Twgan jerim mening — Qazaqstanim!
Urpaqqa jol acqan,
Keng baytaq jerim bar.
Beirligi jarasqan,
Teawelsiz elim bar.
Qarsi algan waqitti,
Meanggilik dosinday.
Beizding el baqitti,
Beizding el osinday!
Можно, но многие е не нужны. kun - тут k а не q. gul - нет слова ғұл. birligi ~ birlik а не birliq.
А почему е перед гласным, а не после? Удвоение гласной - плохо?
Цитата: Karakurt от марта 16, 2013, 21:39
gul - нет слова ғұл.
Забить в транслитератор словарь?
Цитата: Karakurt от марта 16, 2013, 21:39
birligi ~ birlik а не birliq
Но
г и
ғ, к сожалению, никак графически не отличаются.
Цитата: Karakurt от марта 16, 2013, 21:39
Можно, но многие е не нужны.
Если дальше продолжать мысль об автоматизации транслитерации, то следует заметить, что
ә и
ө всегда стоят в начале корня, а значит всегда требуют маркировки мягкости. С
ы/
і и
ұ/
ү всё несколько сложнее, сделать алгоритм, определяющий, стоят ли они в начале корня или нет, затруднительно. Предлагаете приравнять гласные в этих парах:
ы =
і,
ұ =
ү?
Цитата: Karakurt от марта 16, 2013, 21:39
А почему е перед гласным, а не после?
Германский умлаут -
регрессивная ассимиляция, поэтому
e стоит
после гласного. Тюркский же сингармонизм - ассимиляция
прогрессивная, поэтому
e ставится
до него.
Цитата: Karakurt от марта 16, 2013, 21:50
Цитата: Toivo от марта 16, 2013, 21:48Забить в транслитератор словарь?
можно
Но тогда можно и дифтонги с заимствованными гласными -
и и
у - транслитерировать нормально, а не всегда как
y и
w.
Да, так стоит сделать.
Тогда чего мы тут изгаляемся в изобретательстве? :)
Да хз. Вот еще текстик:
Ayttim sálem, qalamqas, Sagan qurban mal men bas. Sagingannan senі oylap, Keler kózge istiq jas.
Senen artiq jan twmas, Twsa twar — artilmas. Bіr ózіñnen basqaga Intiqtigim aytilmas.
Asil adam aynimas, Bіr betіnen qayrilmas. Kórmesem de, kórsem de, Kóñlіm senen ayrilmas.
Kózіm jatqa qaramas, Jat ta magan jaramas. Tar tósekte tósіñdі Iyisker me edіm jalañac?
Iyigimda sіzdіñ cac, Ayqalasip tay-talas, Lázzát alsaq bolmay ma, Kóz jumwli, kóñіl mas?
| Ayttim salem, qalamqas, Sagan qurban mal men bas. Sagingannan senі oylap, Keler kozge istiq jas.
Senen artiq jan twmas, Twsa twar — artilmas. Bіr ozіngnen basqaga Intiqtigim aytilmas.
Asil adam aynimas, Bіr betіnen qayrilmas. Kormesem de, korsem de, Konglіm senen ayrilmas.
Kozіm jatqa qaramas, Jat ta magan jaramas. Tar tosekte tosіngdі Iyisker me edіm jalangac?
Iyigimda sіzdіng cac, Ayqalasip tay-talas, Lazzat alsaq bolmay ma, Koz jumwli, kongіl mas?
|
В смысле?
Я ошибся, там lázzat должно быть.
А что если сделать не ó, ú, а io, iu (если в слове нет k, q, e или чтобы избежать двусмысленности)?
á упростить до a. W, u поменять местами. Совсем без диакритики будет.
Ayttim salem, qalamqas,
Sagan qwrban mal men bas.
Sagin'gannan senі oylap,
Keler kozge istiq jas.
Senen artiq jan tumas,
Tusa tuar — artilmas.
Bіr ozіngnen basqaga
Intiqtigim aytilmas.
Asil adam aynimas,
Bіr betіnen qayrilmas.
Kormesem de, korsem de,
Konglіm senen ayrilmas.
Kozіm jatqa qaramas,
Jat ta magan jaramas.
Tar tosekte tosіngdі
Iyisker me edіm jalangac?
Iyigimda sіzdіng cac,
Ayqalasip tay-talas,
Lazzat alsaq bolmay ma,
Koz jwmuli, kongіl mas?
Мы ж вроде уже пришли к выводу, что традиционная турецкообразная латиница с нормально записанными у и и оптимальна?
Пока ни одна не оптимальна. Universitet как-то лучше чем wnïversïtet.
Что Вы вкладываете в понятие оптимальности?
Простоту и эстетику.
Что значит простота? Как можно меньшее число букв с диакритиками? Как можно большее соответствие фонологии? Лёгкость изучения носителями английского/турецкого/какого-то другого языка?
Цитата: Toivo от апреля 7, 2013, 21:22
Как можно меньшее число букв с диакритиками?
да
Цитата: Toivo от апреля 7, 2013, 21:22
Как можно большее соответствие фонологии?
нет
Цитата: Toivo от апреля 7, 2013, 21:22
Лёгкость изучения носителями английского/турецкого/какого-то другого языка?
да
Цитата: Karakurt от апреля 7, 2013, 21:24
Цитата: Toivo от апреля 7, 2013, 21:22Как можно большее соответствие фонологии?
нет
Почему, кстати?
Цитата: Karakurt от апреля 7, 2013, 21:24
Цитата: Toivo от апреля 7, 2013, 21:22Лёгкость изучения носителями английского/турецкого/какого-то другого языка?
да
Тогда каких именно языков?
Мне тут попалась интересная цитата из о. Авваля:
Цитата: Awwal12 от апреля 7, 2013, 20:45
Вы понимаете, у каждой нации есть комплекс национальных мифов. В фокусе огузских национальных мифов (и турецких в частности) - древние тюрки, мифы об Огуз-хане, сельджуки и великая и справедливая Османская империя. Тут турки могут легко найти общий язык с азербайджанцами или, потенциально, с туркменами. Но вряд ли с татарами (у которых никакого комплекса неполноценности перед Турцией нет точно, ибо сами гораздо в большей степени "европейцы", и которые в исторической перспективе злостно фапают на Волжскую Булгарию). И точно не с казахами, которые гораздо скорее найдут общие национальные темы с монголами или тувинцами на почве интенсивного почитания великого и могучего Чингисхана, например, и которым тоже не улыбается быть "неправильной" периферией Великого Тюркестана со столицей в Анкаре. А узбеки? Узбеки, естественно, более всего фапают на Тимура (которого по закономерным причинам недолюбливают почти все прочие соседи, от чувашей до персов), хотя с почтением относятся и к Османской Империи, и к Чингисхану же. Надо понимать, что для большинства ожержимых тюркоязычных национал-латинизаторов латиница - это способ скорее примазаться хоть каким-то образом к "передовому западному миру", чем солидаризоваться с Турцией.
Цитата: Toivo от апреля 7, 2013, 21:27
Почему, кстати?
точное соответствие равно сложности.
Цитата: Toivo от апреля 7, 2013, 21:27
Тогда каких именно языков?
да любых.
А цитата о чем? О примазывании?
Цитата: Karakurt от апреля 7, 2013, 21:31
да любых.
Это не ответ.
Цитата: Karakurt от апреля 7, 2013, 21:31
А цитата о чем? О примазывании?
О том, что о. Авваль как бы отрицает саму возможность того факта, чтобы казахи захотели себе турецкоподобную латиницу. И это выглядит для меня пока что странно.
Наверное, европейских языков, т.к. латиница таки европейский алфавит.
Цитата: Toivo от апреля 7, 2013, 21:34
Это не ответ.
разве? :) я сам уже не знаю
Цитата: Toivo от апреля 7, 2013, 21:34
О том, что о. Авваль как бы отрицает саму возможность того факта, чтобы казахи захотели себе турецкоподобную латиницу. И это выглядит для меня пока что странно.
Ну почему нужно копировать? Нужен простой алфавит под свои нужды, а не куча диакритик, имхо.
Сравните турко-ужас
ЦитироватьBügin Kïevte QR Premer-Mïnïstri Serik Axmetovtiñ Wkraïnağa resmï saparı ayasında osı eldiñ Prezïdenti Vïktor Yanwkovïçpen kezdeswi ötti
с этим:
ЦитироватьBugin Kievte QR Premer-Ministri Serik Axmetovting Ukrainaga resmi sapari ayasinda osi elding Prezidenti Viktor Yanukovichpen kezdesui otti
А что это за "это"? :what:
Мне не нравится ng. В тюркских эта фонема, вроде бы, не имеет никакого отношения к сочетанию фонем нг?
Цитата: Toivo от апреля 7, 2013, 21:44
Мне не нравится ng. В тюркских эта фонема, вроде бы, не имеет никакого отношения к сочетанию фонем нг?
Это нормально. Меня больше смущает форма ч.
Цитата: Toivo от апреля 7, 2013, 21:44
Мне не нравится ng. В тюркских эта фонема, вроде бы, не имеет никакого отношения к сочетанию фонем нг?
зато всем понятно
Цитата: DarkMax2 от апреля 7, 2013, 21:47
Цитата: Karakurt от апреля 7, 2013, 21:46
Цитата: DarkMax2 от апреля 7, 2013, 21:44
А что это за "это"? :what:
Моё
Просто транслит? Как ы от и отличаете?
по контексту. как у узбеков получается. сближение позиций :)
і i | ү u | ы o | ұ ou |
е e | ө eu | а a | о au |
Огубленные последовательно обозначены с помощью
u. В итоге получается почти чистый французский, исключение -
o. :???
Не, Toivo, это дичь какая-то. :) Вот опять меня сомнения обули. Может таки Ы будет Y?
Aittym salem, qalamqas,
Sagan qwrban mal men bas.
Sagyn'gannan senі oilap,
Keler kozge ystyq jas.
Senen artyq jan tumas,
Tusa tuar — artylmas.
Bіr ozіngnen basqaga
Yntyqtygym aitylmas.
Asyl adam ainymas,
Bіr betіnen qairylmas.
Kormesem de, korsem de,
Konglіm senen airylmas.
Kozіm jatqa qaramas,
Jat ta magan jaramas.
Tar tosekte tosіngdі
Iisker me edіm jalangac?
Iygymda sіzdіng cac,
Aiqalasyp tai-talas,
Lazzat alsaq bolmai ma,
Koz jwmuly, kongіl mas?
Цитата: Karakurt от апреля 7, 2013, 22:02
Не, Toivo, это дичь какая-то. :)
Учитывая, что огубленные стоят только в первом слоге, а
а,
е,
ы и
і — самые частые гласные, дичи тут не вижу. ::)
Мне кажется, я достиг совершенства. :)
Цитата: Karakurt от апреля 7, 2013, 22:11
Мне кажется, я достиг совершенства.
Это нечитаемо неносителем. Насчёт носителей я тоже не очень уверен... :???
Почему?
Цитата: Karakurt от апреля 7, 2013, 21:18
Пока ни одна не оптимальна. Universitet как-то лучше чем wnïversïtet.
Увнийверсийтет-то? Это проблема исключительно существующей кириллицы, а не какой-либо из предлагаемых латиниц. Согласитесь, как-то странно портить вновь разрабатываемую письменность только для того, чтобы поддержать обратную совместимость с косяками традиционной. Если поддерживать обратную совместимость со всеми косяками, то зачем вообще огород городить и что-то придумывать? Будет же ещё хуже: все косяки кириллицы, плюс ещё некоторое количество новых из-за ещё меньшего количества базовых букв.
Или для ө, ү сделать oo, uu ? Kooz, kuuz.
Цитата: Toman от апреля 7, 2013, 22:52
Цитата: Karakurt от апреля 7, 2013, 21:18
Пока ни одна не оптимальна. Universitet как-то лучше чем wnïversïtet.
Увнийверсийтет-то? Это проблема исключительно существующей кириллицы, а не какой-либо из предлагаемых латиниц. Согласитесь, как-то странно портить вновь разрабатываемую письменность только для того, чтобы поддержать обратную совместимость с косяками традиционной. Если поддерживать обратную совместимость со всеми косяками, то зачем вообще огород городить и что-то придумывать? Будет же ещё хуже: все косяки кириллицы, плюс ещё некоторое количество новых из-за ещё меньшего количества базовых букв.
Томан, что за фигню вы написали?
Финальная версия-30:
ә і и й ы ң ғ ү ұ у қ ө һ/х ш ж ч ц | á i i/ij/yj j y ń g ú u w q ó h c x ch ts |
|
Цитировать
Áltan kön áspána,
Áltan dän dálása,
Érlekteng dástána,
Élemé qáráca!
Éjéldén ér dégén,
Dángkamaz caqta hoi.
Námasan bérmégén,
Qázáham maqta hoi!
Qaiarmása:
Méneng élem, méneng élem,
Göleng bólap égelémen,
Jarang bólap tőgelémen, élem!
Tuhán jérem méneng — Qázáqstánam!
Orpáqqá jól ácqán,
Kéng baitáq jérem bár.
Berlege járásqán,
Täuélsez élem bár.
Qársa álhán uáqatta,
Mänggelek dósandai.
Bezdeng él báqatta,
Bezdeng él ósandai!
;D
Цитата: Wolliger Mensch от апреля 7, 2013, 23:15
Томан, что за фигню вы написали?
Неужели надо объяснять подробнее? Авторы кириллической письменности сделали по сути две совершенно не связанные друг с другом системы правил чтения/записи, выбираемые в зависимости от происхождения записываемого слова (исконно казахское/арабское/персидское vs. русское/западно-интернациональное, заимствованное через русский), но использующие пересекающиеся наборы букв.
Из этого принципа автоматически следует, что, если мы делаем унифицированную письменность, где для чтения слова не надо знать его происхождения и выбирать один из альтернативных наборов правил чтения, автоматическая транслитерация без использования словаря в общем случае невозможна ни в ту, ни в другую сторону. Если же мы ради автоматической транслитерации копируем двоякость кириллической письменности (т.е. переключение между русскими и казахскими правилами чтения), то нечего даже надеяться на то, что что-то там будет красиво выглядеть. Поэтому всерьёз обсуждать проблему wnïversïtet'ов не имеет смысла, это проблема тех, кто пытается применить автоматический транслитератор в ситуации, где он, увы, заведомо неприменим.
ЦитироватьАстана қаласының Бас жоспары (толық атауы "Астана қаласының 2030 жылға дейінгі дамуының Бас жоспары" орыс. Генеральный план развития города Астаны до 2030 года қысқаша Генплан г.Астаны) — Астана қаласы тіршілік-тынысының қолайлы ортасын құру және оны орнықты дамыту, экологиялық қауіпсіздігін, табиғи және мәдени мұраларын сақтау мақсатында жасалған қаланың сәулет-құрылыс жоспары. Бұл жоба Қазақстанның президенті Нұрсұлтан Назарбаевтың қолдауымен іске асып жатыр.
Қаланың сәулеттік тұжырымдамасын әзірлеуде Президент Нұрсұлтан Назарбаевтың қалаға еуропалық келбет беру идеясы ескерілді.
«Астана қаланың Бас жоспарын» жасауға халықаралық байқау жарияланып, байқау нәтижесінде жапон сәулетшісі Кишо Курокаваның (жапон. 黒川 紀章) арнайы жасаған жобасы қабылданды.
Астана символы - Бәйтерек Норман Фостердің қолтаңбасы.
Жоба барысында жүзеге асқан «Бейбітшілік пен келісім сарайының» мен «Хан шатыр» ғимараттарының бірегей сәулеттік жобалары итальяндық Манфреди Николеттидің туындылары.
ЦитироватьAstana qalasining Bas jospari (toliq ataui "Astana qalasining 2030 jilga deiingi damiuining Bas jospari" oris. Генеральный план развития города Астаны до 2030 года қысқаша Генплан г.Астаны) — Astana qalasi tircilik-tinisining qolaili ortasin quriu jane oni orniqti damitiu, ekologiiialiq qauipsizdigin, tabiigii jane madenii muralarin saqtau maqsatinda jasalgan qalaning saulet-qurilis jospari. Bul joba Qazaqstanning preziidenti Nursultan Nazarbaevting qoldauimen iske asip jatir.
Qalaning saulettik tujirimdamasin azirleude Preziident Nursultan Nazarbaevting qalaga europaliq kelbet beru iideiasi eskerildi.
«Astana qalaning Bas josparin» jasauga haliqaraliq baiqau jariiialanip, baiqau natiijesinde japon sauletcisi Kisho Kurokawaning (japon. 黒川 紀章) arnaii jasagan jobasi qabildandi.
Astana simvoli - Baiterek Norman Fisherding qoltangbasi.
Joba barisinda juzege asqan «Beibitcilik pen kelisim saraiining» men «Han catir» giimarattarining biregei saulettik jobalari iitaliandiq Manfredi Nicolettiding tuuindilari.
Привет Къазакъстану из Кърыму:
Алтын кунь аспаны,
Алтын дян даласы,
Ерликтинъ дастаны,
Елиме къарашы!
Ежелден ер деген,
Данъкъымыз шыкъты гъой.
Намысын бермеген,
Къазагъым мыкъты гъой!
Къайырмасы:
Менинъ елим, менинъ елим,
Гулюнь болуп егилемин,
Жырынъ болуп тёгулёмюн, елим!
Тувгъон жерим менинъ -- Къазакъстаным!
Урпакъкъа жол ашкъан,
Кенъ байтакъ жерим бар.
Бирлиги жараскъан,
Тявельсиз елим бар.
Къарсы алгъан вакъытты,
Мянъгилик досундой.
Биздинъ ель бакъытты,
Биздинъ ель осундой!
Кавказская красота! :dayatakoy:
Извращение. Вот как надо:
Sen magan swiudі wirettіŋ,
Vmytyp ketken edіm.
Basymdy iiudі wirettіŋ,
Takappar ɵktem edіm.
Cynaiy kwludі wirettіŋ,
Nɵserlі kɵktem edіm.
Ɵmіrdі swrudі wirettіŋ,
Vstassyz mektep edіm.
Sen magan vcqandy wirettіŋ –
Tordagy bvlbvl edіm.
Sezіmmen qvcqandy wirettіŋ –
Kwdіkcіl qvmbyl edіm.
Kіm dos, kіm dvcpandy wirettіŋ,
Uaiymcyl bіr mvŋ edіm.
Iiskep qysqandy wirettіŋ,
Qvcaqsyz bіr gwl edіm.
А кириллица не требует изменений.
Цитата: KarakurtИзвращение.
Шутка :green:
Ещё погуляем :umnik:
Адаптация "якутской венгерицы" под казахский.
Altyn kün aspany,
Altyn dän dalasy,
Erlikting dastany,
Elime qaracy!
Ejelden er degen,
Dangqymyz cyqty ghoÿ.
Namysyn bermegen,
Qazaghym myqty ghoÿ!
Qaÿyrmasy:
Mening elim, mening elim,
Gülin bolyp egilemin,
Jyryng bolyp tögilemin, elim!
Túghan jerim mening - Qazaqstanym!
Urpaqqa jol acqan,
Keng baÿtaq jerim bar.
Birligi jarasqan,
Täwelsiz elim bar.
Qarsy alghan waqytty,
Mänggilik dosyndaÿ.
Bizding el baqytty,
Bizding el osyndaÿ!
###
Вполне хороший вариант, но ê многовато...
Alten cuin aspane
Alten dain dalase,
Êrlikting dastane,
Êlimê qarache!
Êjêldên êr dêgên,
Dangqemez cheqte ghoy.
Namesen bêrmêgên,
Qazaghem meqte ghoy!
Qayermase:
Mêning êlim, mêning êlim,
Guilin bolep êgilêmin,
Jeren bolep toigilêmin, êlim!
Tughan jêrim mêning - Qazaqstanem!
Ûrpaqqa jol achqan,
Cêng baytaq jêrim bar.
Birligi jarasqan,
Taiuêlsiz êlim bar.
Qarse alghan uaqette,
Mainggilic dosenday.
Bizding êl baqette,
Bizding êl osenday.
Цитата: Timiriliev от мая 5, 2013, 08:04
Адаптация "якутской венгерицы" под казахский.
Altyn kün aspany,
Altyn dän dalasy,
Erlikting dastany,
Elime qaracy!
Алтин кюн ашпань,
Алтин дан далаши,
Эрликтин даштань,
Элимэ караци!
Или я плохо знаю за венгерский язык? :donno:
(вставим в Гугль Транлейт, выберем венгерский, нажмем значок с динамиком, послушаем...)
Цитата: LuğatАлтин кюн ашпань, Алтин дан далаши, Эрликтин даштань, Элимэ караци!
Шозачушь вы тут написали? :what:
Цитата: Timiriliev от мая 5, 2013, 09:27
Цитата: LuğatАлтин кюн ашпань, Алтин дан далаши, Эрликтин даштань, Элимэ караци!
Шозачушь вы тут написали? :what:
Не виноват... я! :no: Они (венгры)
сами так читают! :donno:
Цитата: LuğatОни (венгры)
А венгры уже ни при чём. ;D
Цитата: Timiriliev от мая 5, 2013, 09:46
Цитата: LüğətОни (венгры)
А венгры уже ни при чём. ;D
А венгерица, стало-ть, вроде топора из сказки о супе с топора: положили топор, добавили ингредиентов, убрали топор? :what:
Цитата: ЛугъэтА венгерица, стало-ть, вроде топора из сказки о супе с топора: положили топор,
добавили ингредиентов, убрали топор?
Знакомые слова...
Цитата: Timiriliev от мая 5, 2013, 10:39
Цитата: ЛуғатА венгерица, стало-ть, вроде топора из сказки о супе с топора: положили топор,
добавили ингредиентов, убрали топор?
Знакомые слова...
Вы тоже
там бываете?
Или такой вариант?
Awganstan SІM bascvsv Qazaqstanda tegіn bіlіm alvp jatqan 1 mvŋ awgan studentі ycіn Elbasvna rizacvlvgvn bіldіrdі
ALMATV. 26 sawіr. QazAqparat - Bіz bawvrlas qazaq elіmen vntvmaqtastvqtv odan arі keŋeitіp, tereŋdetwdі tagatsvzdana kytіp otvrmvz.
Bul twralv bygіn Almatvda bastalgan Awganstan boivnca Istambul yderіsіne qatvswcv-elder Svrtqv іster ministrlerіnіŋ ІІІ konferentsiasvnda Awganstan Svrtqv іster ministrіnіŋ orvnbasarv Djaved Ludin malіm ettі.
«Awganstan bawvrlas qazaq elіmen qarvm-qatvnasqa erekce maen beredі. Ekі eldіŋ arasvndagv dostvqtvŋ tamvrv ɵte tereŋ. Bіzdіŋ bіrnece jyz jvldardan berі jalgasvp kele jatqan ortaq tarixvmvz, madenietіmіz ben dіnіmіz bar. Bіzdіŋ ɵzara svilastvgvmvz, qvzvgwcvlvgvmvz ben beibіtcіlіk pen qawіpsіzdіkke umtvlvsvmvz uqsas», - dedі Awganstan SІM bascvsvnvŋ orvnbasarv.
D.Ludin Qazaqstannvŋ Awganstanga kɵrsetіp otvrgan gumanitarlvq kɵmegі, asіrese, 1 mvŋ awgan studentіne Qazaqstanda bіlіm alwvna mymkіndіk jasap, stipendia bɵlgenі ycіn Elbasvna rizacvlvgvn bіldіrdі. Onvŋ aytwvnca, bul Awganstannvŋ maŋvzdv bagvttar boivnca damwvna jol acadv. Sondvqtan da konferentsia barvsvnda stipendiaga iie bolgan studentterdіŋ bіrі ɵz lebіzіn bіldіrmek. Sawda, jyk tasvmalv sviaqtv tyrlі bagvttarda vntvmaqtastvqtv damvtwga myddelі bolvp otvrgan Awganstannvŋ bas diplomatv Qazaqstan biznesmenderіn investitsia ycіn zor mymkіndіktі paidalanwga caqvrdv.
Но лучше выглядит таки с ı:
Awganstan SІM bascısı Qazaqstanda tegіn bіlіm alıp jatqan 1 mıñ awgan studentі ücіn Elbasına rizacılıgın bіldіrdі
ALMATI. 26 sawіr. QazAqparat - Bіz bawırlas qazaq elіmen ıntımaqtastıqtı odan arі keñeytіp, tereñdetwdі tagatsızdana kütіp otırmız.
Bul twralı bügіn Almatıda bastalgan Awganstan boyınca Istambul üderіsіne qatıswcı-elder Sırtqı іster ministrlerіnіñ ІІІ konferentsiyasında Awganstan Sırtqı іster ministrіnіñ orınbasarı Djaved Ludin malіm ettі.
«Awganstan bawırlas qazaq elіmen qarım-qatınasqa erekce mian beredі. Ekі eldіñ arasındagı dostıqtıñ tamırı öte tereñ. Bіzdіñ bіrnece jüz jıldardan berі jalgasıp kele jatqan ortaq tarixımız, madenietіmіz ben dіnіmіz bar. Bіzdіñ özara sıylastıgımız, qızıgwcılıgımız ben beybіtcіlіk pen qawіpsіzdіkke umtılısımız uqsas», - dedі Awganstan SІM bascısınıñ orınbasarı.
D.Ludin Qazaqstannıñ Awganstanga körsetіp otırgan gumanitarlıq kömegі, asіrese, 1 mıñ awgan studentіne Qazaqstanda bіlіm alwına mümkіndіk jasap, stipendiya bölgenі ücіn Elbasına rizacılıgın bіldіrdі. Onıñ aytwınca, bul Awganstannıñ mañızdı bagıttar boyınca damwına jol acadı. Sondıqtan da konferentsiya barısında stipendiyaga iye bolgan studentterdіñ bіrі öz lebіzіn bіldіrmek. Sawda, jük tasımalı sıyaqtı türlі bagıttarda ıntımaqtastıqtı damıtwga müddelі bolıp otırgan Awganstannıñ bas diplomatı Qazaqstan biznesmenderіn investitsiya ücіn zor mümkіndіktі paydalanwga caqırdı.
Последня мысля:
Aittym sälem, kalam kas,
Sagan kurban mal men bas.
Sagyngannan seni oilap,
Keler közge ystyk jas.
Senen artyk jan twmas,
Twsa twar — artylmas.
Bir öziñnen baskaga
Yntyktygym aitylmas.
Asyl adam ainymas,
Bir betinen kairylmas.
Körmesem de, körsem de,
Köñlim senen airylmas.
Közim jatka karamas,
Jat ta magan jaramas.
Tar tösekte tösiñdi
Ýisker me edim jalañac?
Ýygymda sizdiñ cac,
Aikalasyp tai-talas,
Läzzet alsak bolmai ma,
Köz jumwly, köñil mas?
Sizde symbat, bizde yhlas,
Osy sözim bäri ras.
Sizdei jardyñ jalganda
Kyzygyna jan toimas.
Etiñ, etke týgende,
Demiñ, týip süigende,
Tän cymyrlap, boi erip,
Icim ottai küigende.
Jürek balkyp ýgende,
Icki syrdy tüigende,
Izdep tabar suñkarmyn,
Jarastykty cüigende.
Kylygyñda jok ogat,
Karap toiman jüz kabat,
Ystyk tartyp barasyñ
Bir sagattan bir sagat.
Siz — kyrgawyl jez kanat,
Ac betiñdi, ber karat,
Jakyndai ber jwyktap,
Tamagyñnan aimalat!
Очень понимабельный на глаз алфавит.
Да. Но я снова поменял:
Qazaqca Wikipedyanyñ maglumaty
Ózen añgary – negizinen ózenderdiñ érozyalyq áreketteriniñ nátijesinde payda bolatyn jer bederiniñ sozylmaly picini; jer betiniñ gasyrlar boyy aqqan swdyñ érozyalyq áreketinen jwylyp-cayylwy arqyly qalyptasqan, uzyna boyy iyrektele sozylgan, bastawynan sagasyna deyin túbi eñis bolyp keletin, qazirgi kezde agyn arnasy bar bederdiñ tereñ teris picini. Onyñ qalyptaswy klimattyq, érozyalyq, muzdyq, tektonikalyq protsester men karstyq (oqpalyq) qurylystarga tikeley baylanysty. Ózen añgarynyñ élementterine onyñ tabany, talvegi (farvateri), arnasy, jayylmasy, terrasalary jáne añgardyñ betkeyleri men jarqabagy (kemeri) jatady. Olardyñ kóbi (ásirese iri añgarlar) tektonikalyq élementtermen baylanysty (qurylymdyq nemese tektonikalyq añgarlar). Ózen añgarlarynyñ kóldeneñ qyymasynyñ picini olardyñ damw kezeñine, geologyalyq qurylysyna baylanysty. Olar: qysañ, cat, catqal, astaw, Y-tárizdi, trapetsya tárizdi, anyq bilinbeytin jáne t.b. bolyp bólinedi. Añgarlardyñ bastapqy túri — qolattar, saylar, ózekter, jyralar. Ózen añgarlary arna, jayylma, jayylma ústi terrasalar jáne túpki jagalar, saga mañynda keyde atyrawlar nemese ysyryndy konustar sekildi morfologyalyq élementterden turady. Tektonikalyq qurylymdar men taw jotalarynyñ sozylymyna qatysty boylyq ózen añgarlary ajyratylady. Geologyalyq qurylymynyñ tipine baylanysty boylyq añgarlardyñ arasynda sinklindik, antiklindik, monoklindik, lyqsymalyq jáne grabendik añgarlar bolyp bólinedi. Kóldeneñ añgarlar qattylygy ár túrli taw jynystaryn kesip ótip, keskininde jáne planynda morfologyalyq beynesin ózgertedi, yagni añgardyñ jiñicke bólikceleri keñeygen bólikcelerimen almasyp otyrady. Ózen añgarlarynyñ konfiguratsyasy men dinamikasyna jaña tektonikalyq qozgalystar áser etedi (ásirese tawly aymaqtarda). Kóldeneñ qyymasynyñ syypatyna qaray añgarlar tómendegidey tipterge bólinedi: sañylaw – tereñ, ári tar añgar; tawly awdandarda kezdesedi; kanyon – qulama betkeyli tereñ añgar, ádette tabany tar, tawdan cyga beriste nemese tawly óñirde kezdesedi; catqal – tereñ jartasty taw añgary, ádette betkeyleri cygyñqy kelip, tómengi tusyndagy qulamasy ulgaya túsedi; trapetsyaga uqsas – kóbine jazyq keletin cygyñqy nemese túzw kólbew picindi keñ añgar; astaw tárizdi – betkeyleri oyys, bawrayy birtindep kólbew picinge aynalady. Jazyqtagy ózenderdiñ añgaryn cabyndyq retinde jáne ártúrli añgar cabyn daqyldaryn ósirwge paydalanady.
Можно и латиницей-26 обойтись.
ж - j
ш - c
й - y
и - y (в начальной позиции)/iy/i (в заимствованиях)
і - i
ы - i (чтобы не спутать - ii)
ұ - u
ә - ae
ө - oe
ү - ue
ң - ng ( -нг- = n'g)
ғ/г - g
у - w (после гласной)/uv (после согласной)/u (в заимствованиях)
к - k
қ - q
һ/х - h
Altin kuen aspani,
Altin daen dalasi,
Erlikting dastani,
Elime qaraci!
Ejelden er degen,
Dangqimiz ciqti goy.
Namisin bermegen,
Qazagim miqti goy!
Qayirmasi:
Mening elim, mening elim,
Gueling bolip egilemin,
Jiiring bolip toegilemin, elim!
Tuvgan jerim mening — Qazaqstanim!
Urpaqqa jol acqan,
Keng baytaq jerim bar.
Birligi jarasqan,
Taewelsiz elim bar.
Qarsi algan waqitti,
Maenggilik dosinday.
Bizding el baqitti,
Bizding el osinday!
Oezen anggari – negizinen oezenderding erozyaliq aereketterining naetijesinde payda bolatin jer bederining sozilmali picini; jer betining gasirlar boyi aqqan suvding erozyaliq aereketinen juvilip-cayiluvi arqili qaliptasqan, uzina boyi yrektele sozilgan, bastawinan sagasina deyin tuebi engis bolip keletin, qazirgi kezde agin arnasi bar bederding tereng teris picini.
---------------------------------
Тут снова поменял:
y - й, ы
ý - и
i - i
j - ж
w - ұ
u - у
c - ш
ä - ә
ñ - ң
g - г, ғ
k - к, қ
ö - ө
ü - ү
h - һ
h - x
cc - щ
И снова:
ə - ә
ɵ - ө
ʉ - ү
y - й
ɨ - ы
i - i, и (в заимств.). Обратно: исконное и - iy, ɨy
j - ж
u - ұ, у (в заимств.). Обратно: исконное у - v, uv, ʉv
c - ш
ñ - ң
g - г, ғ
k - к, қ
h - һ
x - x
cc - щ
Kazak tili tʉrki tilderiniñ kɨpcak tobɨna, sonɨñ icinde karakalpak, nogay, karacay tilderimen birge kɨpcak-nogay tarmagɨna jatadɨ. Sonɨmen katar kɨrgɨz, tatar, backurt, karacay-balkar, kumɨk, karayɨm, kɨrɨmtatar tilderine jakɨn. Kazak jazuvɨ birnece ret ɵzgeriske ucɨragan. 1929 jɨlga deyin Kazakstanda kazak arab jazuvɨ paydalanɨldɨ. 20 gasɨr basɨnda Axmet Baytursɨnulɨ usɨnɨsɨmen kazak fonetikasɨnɨñ erekcelikteri eskerilip jasalgan, arab grafikasɨna negizdelgen ''tɵte jazuv'' paydalanɨlgan. Kazirgi kezge deyin Kɨtay elindegi kazaktar osɨ jazuv ʉlgisin paydalanadɨ. 1929 jɨldan 1940 jɨlga deyin latɨn grafikasɨ koldanɨlɨp, 1940 jɨldan kazirge deyin kirill əlipbiyi koldanɨluvda. 2025 jɨldan kazak tili latɨn grafikasɨna avɨsuvɨ jobalanuvda. Tʉrkiyə men Batɨs elderdegi kazaktar ərtʉrli latɨn jazuvɨna negizdelgen əlipbiydi paydalanadɨ. 2000 jɨldan bastap Tuvra Jazuv engizile bastaldɨ, latɨn jəne kirilce tʉrinde. Tuvra Jazuv Axmet Baytursɨnulɨ dɨbɨs jʉyesin koldanadɨ, onɨ engizʉvmen jekemencik, memlekettik emes ortalɨk aynalɨsadɨ. Kazak tili buvɨn ʉndestigine negizdeledi, yagnɨy kazaktɨñ tɵl sɵzderi ne birɨñgay juvan ne birɨñgay jiñicke bolɨp keledi, jəne juvan davɨstɨ buvɨndardagɨ davɨssɨz dɨbɨstar juvan tʉrde aytɨladɨ (mɨsalɨ: tɨs, kurt), al jiñicke davɨstɨ buvɨndarda jiñicke estiledi (mɨsalɨ: tis, kʉrt). Kazak tilinde ekpin kɵbinese soñgɨ buvɨnga tʉsedi. Jogarɨda keltirilgen maglumat Keñes Ɵkimeti biylik kurɨp turganda, 1940 jɨlɨ eñgizilgen Amanjolov Sərsenniñ əlipbiyi negizinde berilgen. Bul əlipbiydi, totalitarlɨk jʉye kazak xalkɨn orɨstandɨruv sayasatɨnɨñ kuralɨ retinde paydalangan. Orɨs tiliniñ dɨbɨstarɨ kazak əlipbiyine kosɨlgan. Kazak tili tuvralɨ jalgan maglumat resmiy kujattarda, Kazakstan təvelsizdik alsa da, osɨ uvakɨtka deyin ɵzgertilmey keledi.
Altɨn kʉn aspanɨ,
Altɨn dən dalasɨ,
Erliktiñ dastanɨ,
Elime karacɨ!
Ejelden er degen,
Dañkɨmɨz cɨktɨ goy.
Namɨsɨn bermegen,
Kazagɨm mɨktɨ goy!
Kayɨrmasɨ:
Meniñ elim, meniñ elim,
Gʉliñ bolɨp egilemin,
Jɨrɨñ bolɨp tɵgilemin, elim!
Tuvgan jerim meniñ — Kazakstanɨm!
Urpakka jol ackan,
Keñ baytak jerim bar.
Birligi jaraskan,
Təvelsiz elim bar.
Karsɨ algan uvakɨttɨ,
Məñgilik dosɨnday.
Bizdiñ el bakɨttɨ,
Bizdiñ el osɨnday!