Лингвофорум

Откуда несловяне будут знать јед'ен с jед'ну?

ЦитироватьМеджусловјански јест језик, ктори Словјани од разни народности користајут, да би комуниковати једин с једин.

Вот уже легче для болгаров и макендоцев

Вот для иллюстрации разница подходов - абзац на межславянском в переводе на моё поделие - гипосхематический словенск. Интуитивно воспринимается хуже (хотя сказанное в тексте к нему всё ещё относится), учить неславянам проще

ЦитироватьМеджусловјанскы јест језык, кторы Словјани разных народностиј користајут, да бы комуниковали једин с другым. То јест можно, ибо словјанске језыкы сут сходна и сродна група. Знанје једного језыка обычно јест достаточно, да бы имєло се приблизно разумєнје о чем јест текст на којем-небуд другом словјанском језыку. Хвала столєтјам близкого сусєдства Словјани добро знајут, како договорити се с другыми Словјанами с помочју простых, импровизованых нарєчиј.

Једночасно меджусобна сходност всих словјанскых језыков надыхала језыкознавцев и другых до выше научного подхода, то значи: до творјенја генеричного словјанского језыка, разумливого всим Словјанам. Најстарши и најславнєјши примєр такого всесловјанского језыка јест старо(црковно)словјанскы језык из 9. столєтја, але од 16. столєтја појавили се такоже многе ине пројекты. Все сут основане на тыхже самых прєдположенјах и имајут једин обчи цєљ: служити како језык, кторы вси људи на словјанској области могут разумєти без никакој попрєдњеј наукы.

VS

ЦитироватьCловјенск је језик, что Словјени од раз'ни народи користа-је го, да би комуниковати јед'ен с jед'ну. То је можливо, бо словјенскији језики је сход'на и срод'на група. Знанјо јед'ну му језику обичне је достат'но, да би имати се приблиз'но разумјенјо про что је текст на jaку му нјебудj ину словјенску језику. Деку столјетјом од близ'ко јо сусједство Словјени добре зна-је, яко домулвити се с ин им Словјеном су прости, импровизовани нарјечији.

Јед'ночас'не межусоб'на сходносч од в'си словјенски језики надиха језикознав'ци и ини до више науч'ен подход, то значи-је: до творенјо генерич'ну словјенску језику, разумливу му в'сим Словјеном. Најстарш и најслав'енш иј примјер од таки ји всесловјенски језики је старо(церков'но)словјенск иј језик из девето столјетјо, але од шестнадесето столјетјо појави се такоже многи ји ини пројекти. В'си их је основани на он им же прједпокладанјом и има-је јед'на обча мета: служити јако језик, что вси лјуди на словјенскај обласчје мож-е разумјети го без нијака попрједнја наука.

Цитата: klangtao от сентября  9, 2024, 16:01схематические варианты проекта Slovianski-P, Slovianski-S довольно быстро отсохли уже на раннем этапе

Отсохли потому что сделать упрощения в стиле натуральных языков легко, а полностью упростить систему трудно

Типа имя -> имено так в чешском и словацком. Достаточно логично по косвенным падежам

А вот болгарская грамматика не всем подходит, и не всегда очевидна

Цитата: i486 от ноября 24, 2023, 19:38Так ведь непонятно что учить, если ты хочешь его освоить. А если нужно учить все, то смысл такого конланга становится еще менее очевиден.

Идея межславянского - в том, чтобы на пассивном уровне, для понимания, никому из славян ничего учить вообще не надо было (по аналогии с интерлингвой-IALA для романских языков). Это иная задача, чем предельно низкий порог активного освоения и, в общем-то, мало с ней совместимая (потому-то схематические варианты проекта Slovianski-P, Slovianski-S довольно быстро отсохли уже на раннем этапе). Большое количество синонимов (там, где нет слов, "понятных абсолютно для всех славян") - не баг, а фича, из исходных принципов вытекающая.

Цитата: klangtao от ноября 24, 2023, 19:12Отказ от схематичности и пиджиновости в пользу натуралистичности с неизбежностью к этому ведёт. А насколько болгарам и македонцам любой тип склонения "понятен без изучения", тоже вопрос.

Так ведь непонятно что учить, если ты хочешь его освоить. А если нужно учить все, то смысл такого конланга становится еще менее очевиден.

Цитата: i486 от сентября 23, 2023, 13:22Слово в соответствующем значении включается в словарь языка, если оно набирает 3 балла. При этом, русский и польский языки дают по 1 баллу, белорусский, украинский, чешский, словацкий, словенский, сербо-хорватский, македонский и болгарский — по 0,5 балла. Таким образом, по 2 балла имеет каждая из 3 групп славянских языков: восточнославянская, западнославянская и южнославянская.

Логика понятная, но мне не нравится. Не говоря уж о том, что лужичане за бортом.

У меня в Словєнске другой принцип: первой фильтрацией в каждой из трёх групп оставляются когнаты, присутствующие не менее чем в половине её языков, второй оставляются представленные после первого отсева хотя бы в двух группах.

ЦитироватьЛюбопытно, что они не только насчет лексики не могут определиться, но еще тип склонения и род предлагают выбрать на свой вкус, по крайней мере для некоторых слов.

Отказ от схематичности и пиджиновости в пользу натуралистичности с неизбежностью к этому ведёт. А насколько болгарам и македонцам любой тип склонения "понятен без изучения", тоже вопрос.

Цитата: Bhudh от сентября 23, 2023, 13:37А чего такого, в русском есть зал, зала и зало.

Я бы точно не догадался, что значат два других слова.

А чего такого, в русском есть зал, зала и зало.