Главное меню
Мы солидарны с Украиной. Узнайте здесь, как можно поддержать Украину.

Ответ

Обратите внимание: данное сообщение не будет отображаться, пока модератор не одобрит его.
Ограничения: максимум вложений в сообщении — 3 (3 осталось), максимальный размер всех файлов — 300 КБ, максимальный размер одного файла — 100 КБ
Снимите пометку с вложений, которые необходимо удалить
Перетащите файлы сюда или используйте кнопку для добавления файлов
Вложения и другие параметры
Проверка:
Оставьте это поле пустым:
Наберите символы, которые изображены на картинке
Прослушать / Запросить другое изображение

Наберите символы, которые изображены на картинке:

√36:
ALT+S — отправить
ALT+P — предварительный просмотр

Сообщения в этой теме

Автор DarkMax2
 - марта 8, 2019, 20:04
Автор Artiemij
 - июля 8, 2016, 21:14
«Являться» и в русском в общем-то канцеляризм. Если б я переводил отрывок выше, я б то польское «jest» просто-напросто выкинул.
Автор Python
 - июля 8, 2016, 21:01
Цитата: Upliner от июня 14, 2016, 12:15
Цитата: Alexandra A от июня 14, 2016, 10:24
Вот отличие украинского и белорусского от польского: в польском языке намного более часто, и вполне по-западно-европейски - употредляется глагол "быть," к тому же в его спрягаемых формах.

Украинский и белорусский стоят в этом плане ближе к русскому языку, который очень не любит глагол "быть."
Да, это характерное отличие восточнославянских от остальных славянских, да и вообще большинства индоевропейских.
Цитата: Alexandra A от июня 14, 2016, 10:24
Цитата: Demetrios de Mosca от июня 13, 2016, 23:53
не з'яўляецца
Цитата: Demetrios de Mosca от июня 13, 2016, 23:53
nie jest
А вот тут ближе к украинскому "не є"
Более того, в современном литературном украинском «являтися» возможно лишь в снах или видениях, использование его для обозначения тождества считается ошибкой, «з'являтися» соответствует рус. «появляться». Для отношений «то-то (не) является тем-то» — только «є» (и другие формы глагола «бути»).
Автор Rwseg
 - июня 21, 2016, 13:51
Цитата: RockyRaccoon от июня  2, 2016, 10:39
Я лично белорусский письменный текст понимаю почти полностью, за исключением некоторых слов, но затруднения ощутимые.
Украинский - непонятного остаётся гораздо больше, и читать труднее.
Мне в белорусском сильно мешает орфография, поэтому читать мне его тяжелее, я бы даже сказал, почти неприятно, потому что слишком приходится напрягаться, пытаясь расшифровать и угадать знакомые слова или корни. Поэтому украинский мне на удивление понятнее и мне его легче читать (но не менее неприятно, только уже чисто по экстралингвистическим причинам). Хотя вряд ли стоит удивляться: есть мнение, что белорусский сильнее полонизирован.
Автор Upliner
 - июня 14, 2016, 12:15
Цитата: Alexandra A от июня 14, 2016, 10:24
Вот отличие украинского и белорусского от польского: в польском языке намного более часто, и вполне по-западно-европейски - употредляется глагол "быть," к тому же в его спрягаемых формах.

Украинский и белорусский стоят в этом плане ближе к русскому языку, который очень не любит глагол "быть."
Да, это характерное отличие восточнославянских от остальных славянских, да и вообще большинства индоевропейских.
Цитата: Alexandra A от июня 14, 2016, 10:24
Цитата: Demetrios de Mosca от июня 13, 2016, 23:53
не з'яўляецца
Цитата: Demetrios de Mosca от июня 13, 2016, 23:53
nie jest
А вот тут ближе к украинскому "не є"
Автор Alexandra A
 - июня 14, 2016, 10:24
Цитата: Demetrios de Mosca от июня 13, 2016, 23:53
не з'яўляецца
Цитата: Demetrios de Mosca от июня 13, 2016, 23:53
nie jest

ещё:

Цитата: Demetrios de Mosca от июня 13, 2016, 23:53
ўмяшчаецца
Цитата: Demetrios de Mosca от июня 13, 2016, 23:53


но:

Цитата: Demetrios de Mosca от июня 13, 2016, 23:53
Гэта і ёсць
Цитата: Demetrios de Mosca от июня 13, 2016, 23:53
I to jest

Вот отличие украинского и белорусского от польского: в польском языке намного более часто, и вполне по-западно-европейски - употредляется глагол "быть," к тому же в его спрягаемых формах.

Украинский и белорусский стоят в этом плане ближе к русскому языку, который очень не любит глагол "быть."
Автор Demetrios de Mosca
 - июня 13, 2016, 23:53
Уступнае слова, якое належыць прачытаць
Нягледзячы на назву кніжкі, мая мама зусім не з'яўляецца адзінай цэнтральнай яе постаццю. Паралельна мы вядзём размову аб Крэсах - Лідзе, Маладзечне і Вільні, дзе адбываліся падзеі, а таксама аб рэках Нёман, Дзітва, Лідзейка, пясчаных сасновых лясах, бярозавых гаях на ўзгорках - шматковай мазаіцы - "пасрэбранай і пазалочанай збожжам розным". Прадмет аповесці ўмяшчаецца ў наступныя гістарычныя межы - пачатак ХХ стагоддзя - ад Першай Сусветнай вайны, перыяд міжваенны ІІ Рэчы Паспалітай, сканчаем мы аповяд ІІ Сусветнай вайной. Крэсы - гэта некалькі пакаленняў наднямонскіх палякаў, раскіданых па ўсім свеце, на якіх ляжыць злы лёс выгнаннікаў, і якія ніколі не пазбавяцца настальгіі.

Не хацелася б, каб кніжка аб жыцці маёй мамы пакінула толькі пачуццё настальгіі і адчуванне няздольнасці прадэманстраваць творчае жыццё. Для 100 год пакаленняў красавякаў яна можа стаць глытком сілаў, незалежных ад месца і часу. Гэта і ёсць уступ маёй аповесці, адрасаваны да ўсіх красавякаў.

Частка першая
ПАЧАТАК ХХ СТАГОДДЗЯ
Пачнём з некалькіх тлумачэнняў. Мая мама - жонка Вітольда Стасевіча - паходзіла таксама з дому Стасевічаў; прозвішчы былі ідэнтычныя, але паміж тымі сем'ямі не існавала крэўнага сваяцтва.

белорусский на лацинке:

Ustupnaje słowa, jakoje należyć praczytać
Niahledziaczy na nazwu kniżki, maja mama zusim nie zjaŭlajecca adzinaj centralnaj jaje postaćciu. Paralelna my wiadziom razmowu ab Kresach - Lidzie, Maładziecznie i Wilni, dzie adbywalisia padziei, a taksama ab rekach Nioman, Dzitwa, Lidziejka, piasczanych sasnowych lasach, biarozawych hajach na ŭzhorkach - szmatkowaj mazaicy - \"pasrebranaj i pazałoczanaj zbożżam roznym\". Pradmiet apowieści ŭmiaszczajecca ŭ nastupnyja histarycznyja mieży - paczatak ChCh stahodździa - ad Pierszaj Suświetnaj wajny, pieryjad miżwajenny II Reczy Paspalitaj, skanczajem my apowiad II Suświetnaj wajnoj. Kresy - heta niekalki pakaleńniaŭ nadniamonskich palakaŭ, raskidanych pa ŭsim świecie, na jakich lażyć zły los wyhnańnikaŭ, i jakija nikoli nie pazbawiacca nastalhii.

Nie chaciełasia b, kab kniżka ab żyćci majoj mamy pakinuła tolki paczućcio nastalhii i adczuwańnie niazdolnaści prademanstrawać tworczaje żyćcio. Dla 100 hod pakaleńniaŭ krasawiakaŭ jana moża stać hłytkom siłaŭ, niezależnych ad miesca i czasu. Heta i jość ustup majoj apowieści, adrasawany da ŭsich krasawiakaŭ.

Czastka pierszaja
PACzATAK ChCh STAHODDZIa
Paczniom z niekalkich tłumaczeńniaŭ. Maja mama - żonka Witolda Stasiewicza - pachodziła taksama z domu Stasiewiczaŭ; proźwiszczy byli identycznyja, ale pamiż tymi siemjami nie isnawała kreŭnaha swajactwa.

польский:

Słowo wstępne, które należy przeczytać!
Wbrew zapowiedzi w tytule książki moja Mama nie jest wyłącznie jej centralną postacią. Równolegle tematem podstawowym opowieści są KRESY - miasta Lida, Mołodeczno i Wilno, gdzie rozgrywa się akcja, ale także rzeki Niemen, Dzitwa i Lidziejka, piaszczyste sosnowe lasy, liczne brzozowe gaiki na pagórkach, szachownice pól - "posrebrzanych i pozłacanych zbożem rozmaitym". Przedmiotem opowieści są też kresy historyczne - umiejscowione w czasie XX stulecia, poczynając od jego początków - przed I wojną światową, poprzez okres międzywojenny II Rzeczypospolitej, kończąc zaś na II wojnie światowej. Kresy - to kilka pokoleń nadniemeńskich Polaków - rozrzuconych po całym świecie, lecz wolnych od złego uczucia "wypędzonych", chociaż nie pozbawionych nostalgii.

Nie chciałabym, aby książka o kresach tamtych, minionych lat i o mojej Mamie pozostawiła tylko nostalgię i niezdolność do pokazania umiejętności twórczego życia. 100 lat kilku generacji Kresowian może być wzorem witalnych sił, niezależnych od miejsca i czasu. I to jest przesłanie mojej opowieści, adresowanej do wszystkich, którzy odziedziczyli kresowe korzenie bądź zaadaptowali je.

Część pierwsza:
Początki XX stulecia
Zacznę od paru zdań wyjaśnienia. Moja Mama - żona Witolda Stasiewicza - pochodziła również z domu Stasiewiczów; nazwiska były identyczne, lecz między tymi rodzinami nie istniało pokrewieństwo.
Автор SIVERION
 - июня 6, 2016, 15:04
Не все германизмы именно из немецкого сначала в польский, а из польского в украинский, часть германизмов попадали в украинский минуя польский, из Идиша и языка австрийцев и часть даже через русский, как например слово Шахта>немецкий>русский>украинский
Автор лад
 - июня 6, 2016, 13:44
Еще - шукать...
Автор al-er9841
 - июня 6, 2016, 13:36
Только из немецкого (некоторые из них в немецкий заимствованы из латинского и др.): шинок, шкода, шляхетный, шпиталь, штука, штучный, кухоль, малярство, лемент, мурований, мусить, муслин, нотатка, папир, паркан, пензель, перли, порцеляна, при-мус, смак, спис, кава, кавярня,келих, альтанка, бляшанка, борг, бурштин, гарт...

Продолжать можно долго.