Главное меню
Мы солидарны с Украиной. Узнайте здесь, как можно поддержать Украину.

Ответ

Обратите внимание: данное сообщение не будет отображаться, пока модератор не одобрит его.
Ограничения: максимум вложений в сообщении — 3 (3 осталось), максимальный размер всех файлов — 300 КБ, максимальный размер одного файла — 100 КБ
Снимите пометку с вложений, которые необходимо удалить
Перетащите файлы сюда или используйте кнопку для добавления файлов
Вложения и другие параметры
Проверка:
Оставьте это поле пустым:
Наберите символы, которые изображены на картинке
Прослушать / Запросить другое изображение

Наберите символы, которые изображены на картинке:

√36:
ALT+S — отправить
ALT+P — предварительный просмотр

Сообщения в этой теме

Автор klaus
 - января 8, 2008, 13:00
Цитата: Марбол от января  5, 2008, 23:43
Однокоренное русскому слову "сам", то есть: О-САМ-(а).
Спасибо. Теперь ясно.
Автор Марбол
 - января 5, 2008, 23:43
Однокоренное русскому слову "сам", то есть: О-САМ-(а).
Автор sknente
 - января 2, 2008, 22:10
У хозяина странный вкус в именах. :o
Автор klaus
 - декабря 21, 2007, 14:28
Прошлым летом американские дипломаты потребовали изменить название ресторана "Осама" в Белграде, полагая, что это прославление Бен Ладена. Хозяин же ресторана утверждал, что назвал так свой ресторан ещё до 11 сентября и что это чисто сербское название.
Автор klaus
 - декабря 17, 2007, 22:14
"осама" (усамљеност)
privacy
retiring
retirement
seclusion
Автор klaus
 - декабря 17, 2007, 21:52
Момчило Настасијевић

(1894 - 1938)
Осама на тргу

То куда непроход им,
чудно ми се отвори пут.

То куда ступај их лаки,
стукнем, брале.

Плач и смех врве у вреви,
букћу као смола,
бледи проносе тугу.

И ја бих у вреви да врвим,
осама на тргу ме снађе,
тишина њином хуку:

куд они шестарим,
са рујних лица штијем лобање коб.

Прострели, о прострели ме раба.
Промину њином
сабласно ово остајање.

Прострели, о, прострели.
Камен да сам на веки.

По мојој сенци да мере
смираје и свитања
на тргу.

Мустафа Смајловић
Табут за Мехмедалију Чакала

Све ближе сам стотој, али све даље од помисли како је одавно било вријеме да преселим. И онда, када се окренем око себе, уз тегобну помисао како би остатак живота могао бити пуста и горка осама, ипак, најдражи дан ми је онај сутра.

Новак Танасић 
...

Скинућу ти зелено лишће с највиших грана
Заборави зид утробу и сва дивља биља
Загрли истинитост смислености рађања дана
Бјежи себи у мени – ту је корак до циља.

Ти јеси снаго мога умовања сувише сама
Да би идиличност пролазности дана љубила
Слатка је и света одабрана гола осама
Куд си се јутром неким пустим својом укожила.

Лети моја птицо диљем питоме небеске плавети
Измахни оком и вриском – нек пуца силан зов
Ми јесмо у нама бившим сулудошћу уклети
Мед је од памтивјека био стваран – за отров.

Ти јеси моја драга у огледалу будућности свијета
Ја слику вјечном чиним учећи географију лица
Тражећу истину окорјелог залогаја од сваког лијета
Вјечно љубљених жагора зелених небеских птица.

Десанка Матејић из Котора
ВУЦИ МИ СРЦЕ ЧУПАЛИ

Под плаштом сунца,
цвијетом сам њихала...
Благданила, над обалом
усамљености и сјете.
Шипражје трње на непознатој стази
голим сам рукама чупала
и себе прољећима и љепоти даривала
А вуци ми чупали срце,
На вјетрометини киша трагове испирала
Болове тама у потаји носила,
а ја сам се чемпресима и пјесмом усправљала.
У брезово лишће тајне сам повијала,
Оне љубавне и сјајне,
Али оне ратне тешке,
Где сам огњиште скривала...
кандила душе сам
За све једнако пјесмом палила,
а знала сам да нисам скривала
што неуки и зли сију сјеме отрова;
Што умјесто пјесме
свуда корова од болова,
огња од рана и осама
и сводова бола.
Знала сам да су ме свици
одавно напустили,
али ме нијесу могли украсти
Тебе и душу,
гдје птица спава и крлетке нема,
а твоја зјена показује пут.
Нека ми вуци чупају срце,
и даље кандила пјесмом палим
не жалим, јер знам да није било
узалуд.

Јован Дучић
(1871 - 1943)
Тајна

Кад мину месец жут за косама,
Тада с небеских црних ледина, -
Као кап паде та реч једина:
Тад појмих шта је моја осама...
И појмих као отет чарима,
Шта значи страх мој међу стварима.

Развије јутро као пламене,
Хиљаду белих крила по мору,
А светом земљом проспе знамене,
И речи свуд по белом мрамору.
Тад су пред тајном што је морила,
Сва уста ствари проговорила.

Творче, кроз олуј и кроз ћутање,
Слушам све твоје сјајне гласове;
А чекам кад све минеш путање,
Пољем кроз наше свете класове,
Крај пута к мени, атому скривеном,
Да приђеш у те часове:
И ословиш ме правим именом.
Автор shravan
 - декабря 17, 2007, 19:17
А американцы то, придурки, весь Афган перерыли. Не там ищут.  :green:
Автор sknente
 - декабря 17, 2007, 19:00
o:сама = король по-японски. бэн = корона, радэн = перламутр. :o
王様冕螺鈿.
Автор shravan
 - декабря 17, 2007, 18:01
Такое же славянское, как и "бен ладен".  :green:
Автор klaus
 - декабря 17, 2007, 16:38
Сербское "осама" исконно славянское или пришло из восточных языков?