Сербский

[Jarvi]

Učio sam sa praktikom. Čitao sam članci na internetu, foruma, pričao sam sa srbima na skajpu. [troll] Učenje Slovianskog mi je mnogo pomoglo [/troll]

[Versteher]

сам Вашим путем ићи ми намиjерени дам.

Покушам читаћи Нови Завиjет разумиjети, и миjешанину Рускога, Словиjенкога и Ниjемесога говарите, куjу српским позивам.

[Jarvi]

Inače nećete da imate problemi, uvek govorim mešavinom, svi dobro razumeju. Napomenim že lepše nego srpski, govorim Slovianski - a to je u stvari ista mešavina.

[Poirot]

предлагам да поговаримо српским jазиком

Dobra ideja. Šta ćemo raspravljati?

[Ömer]

предлагам да поговаримо српским jазиком

предлажем да поразговарамо на српском језику

како ово моћно, шта сами не разумете шта да одговаривате?

Како је то могуће да сами не разумете шта одговарате

молим проштења.

како сте учили jезик српски?

молим за опроштај
język serbski?

сам Вашим путем ићи ми намиjерени дам.
Покушам читаћи Нови Завиjет разумиjети, и миjешанину Рускога, Словиjенкога и Ниjемесога говарите, куjу српским позивам.

nameravam i ja da idem Vašim putem. Pokušavam da čitam i razumem Novi Zavet, i da govorim mešavinu ruskog, slovenskog (slovenačkog?) i nemačkog, koju nazivam srpskim (???)

[Ömer]

Да ли сте чули за шатровачки?
Постоји ли овако нешто у руском?

Ponekad u dečjem govoru šale radi, ali svakako nije prošireno.
Postoji nešto slično u francuskom zvano Verlan

[Versteher]

ћемо расправљати од српскима народнима пиjесима? за што су тако тужне све?

[Poirot]

Ne mogu da kažem da sam mnogo čuo srpskih narodnih pesama. U stvari moj dojam od srpske glazbe je da one je u glavnom energična i ima svoj neponovljivi ritam. Ali i uticaj turske glazbe je dosta osetljiv u ovim pesmama.

[Ellidi]

Ali i uticaj turske glazbe je dosta osetljiv u ovim pesmama.

Овај утицај је приметљив само у турбо фолку, или такође у народним песмама?

[Versteher]

чудан глагол: глазба! ниjели ово први случаj, кад видиjем глагол не од корна "Μουσική"!

[Ömer]

Ali i uticaj turske glazbe je dosta osetljiv u ovim pesmama.

Овај утицај је приметљив само у турбо фолку, или такође у народним песмама?

Kako se meni čini sva srpska muzika je prožeta turskim harmonijama, bilo popularna bilo narodna.
Evo na primer jedne od najpopularnijih srpskih narodnih pesama:
http://www.youtube.com/watch?v=dXW0449JDrM
(wiki/sr) Химна_косовских_јунака

Ako se ne varam, ova pesma isto kao i veliki broj pesama sa Balkana igra se u frigijskoj skali.
(wiki/en) Phrygian_mode

[Ömer]

чудан глагол: глазба! ниjели ово први случаj, кад видиjем глагол не од корна "Μουσική"!

potiče od reči glas + asimilacija po zvučnosti
i nije "glagol". imenica je 

[Poirot]

Овај утицај је приметљив само у турбо фолку,

Potpuno u pravu ste. Srpski turbofolk je znatno poturčen. Često ovi izvođači pevaju i savremene turske pesme (na primer Jelena Karleuša).

[Ömer]

igra se u frigijskoj skali.

svira se

[Versteher]

игра - не говару у Српиjи?

[Poirot]

Ukoliko znam reč "igrati" ima nekoliko značenja (na pr. "plesati"). Ali u ovom slučaju mora koristiti glagol "svirati" jer se radi o muzičkim instrumentima.

[Versteher]

наипослушниjе захвалим

[Ömer]

Ukoliko znam reč "igrati" ima nekoliko značenja (na pr. "plesati"). Ali u ovom slučaju mora koristiti glagol "svirati" jer se radi o muzičkim instrumentima.

[Ömer]

наипослушниjе захвалим

"покорнейше"? ne znam da li postoji sličan izraz u srpskom, ja bih rekao "srdačno se zahvaljujem"

[Versteher]

наисрдачниjе захваљуjем =)

[Милан]

Ево и ја да се мало умешам, наЈсрдачније. Најлепше, најбоље, најлакше и тако даље. Суперлатив иде са НАЈ.

[Feruza]

Прочитао сам ваша мишљења и ставове о српскоме језику, његовоме писму, ... С обзиром да говорим врло мало руски, написаћу нешто и ја на српскоме.

Српскохрватски језик је СТВОРЕН званично 1954. године Новосадским договором. До тада се језик свих Срба звао српски. Српским се говорило у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској. Тај језик је подразумевао штокавско наречје ијекавског и екавског изговора и само једно писмо - ћирилицу. Ћирилица је писмо које је у употреби код Срба још од IX века. Брзо је заменила старословенску глагољицу. Реформатор савремене српске ћирилице је Вук Стефановић Караџић. Ћирилица се једно време користила и у Дубровнику, али ју је потиснула латиница под утицајима латинске културе и италијанскога језика. Велики дубровачки писци и песници су свој језик најчешће звали такође lingua serviana, илити српски језик, што се данас настоји забашурити.
Хрватски језик није постојао. Назив "хрватски" се јавља тек у XIX веку. У ТАДАШЊОЈ Хрватској се говорио латински као званични језик дипломатије и још два језика простога народа - кајкавски и чакавски. Они су се разликовали од широко распрострањенога српскога језика, не само по лексици, већ и по гласовима, типовима промене, по конјугацији...
У XIX веку се јавља Илирски покрет, који свој језик назива илирски и који се залаже за уједињавање свих Јужних Словена. Вођа Илираца је био Људевит Гај, рођени кајкавац, који био за то да Хрвати преузму штокавско наречје, да би се створио заједнички језик.
Од краја XIX столећа се почиње користити у Хрватској термин хрватски језик, али заједно са називом српски - хрватски или српски. Срби у Хрватској су и даље свој језик звали српским. У главном културном центру тадашње Хрватске, Загребу, постојало је неколико ћириличких штампарија и свега једна латиничка.
Када је створена Југославија са Титом на челу државе, почело се говорити о имену језика. Дошло се до решења да се тај језик назове српскохрватски, јер су њиме говорили већински народи - Срби и Хрвати. Прихваћено је, уосталом, и да се користе два писма равноправно - ћирилица и латиница. За основу је узето само штокавско наречје!!!
Како је време текло, тако су и хрватски националисти почели да тврде да се хрватски језик разликује од створеног српскогхрватског језика.
Иначе сама реч "српскохрватски" је бесмислена. То је исто као кад би се рекло "српскофранцуски" или "рускошпански"!!!
Временом је почела да преовладава латиница. У Хрватској, у оним деловима у којим није било Срба, практично је ишчезла.
Када се распала СФР Југославија, распао се  и српскохрватски  језик. Прво је настала подела на српски и хрватски, при чему ова подела може да се толерише. Али, ако бисмо се вратили у назад 200 година, видели бисмо да је хрватски подразумевао само кајкавски и чакавски. После су Муслимани, иначе исламизовани Срби и Хрвати, прогласили свој босански језик.
Назив босански изведен из имена земље није паметно решење, јер у Босни живе и Срби, и Хрвати, и Муслимани. Боље је рећи бошњачки. Бошњаци у свој новостворени језик убацују турцизме, који иначе чине лексику српскога књижевнога језика. За то време, Хрвати непрестано измишљају нове речи, мењају правопис, не били свој новостворени језик што више одаљили од српскога.
Притом је важно нагласити да се бошњачки језик не разликује од српскога језика, који се говори у Републици Српској, нити од језика који се говори у суседној Хрватској, осим у употреби турцизама.
Такође се говори о увођењу новога црногорскога језика, који, ако би се увео, не би се разликовао од српскога језика, који се говори у Републици Српској. Између писанога језика Срба из Републике Српске и писанога језика Црне горе, постоје само две разлике, а то су: сутра/сјутра и нисам/нијесам. Само те две! Па како онда рећи да постоји црногорски језик?!

Данас у Уставу Републике Србије стоји да је службено писмо ћирилица. Но, ово се све више крши.

---

Латиница се, значи, званично користи од 1954. у Србији. Ћирилица од 9. века. Зашто ћирилицу заменити латиницом?
Ћирилица је једноставнија за учење. Није тачно да странци не могу савладати ћирилицу.

Ја се искрено надам да ће се нешто променити на боље и да ће се законом утврдити само једно српско писмо - ћирилица, и да ће се то спровести у дело.

Још бих хтео напоменути да неки истичу екавски и ијекавски изговор као разлику између српског и хрватског. Па побогу! И ијекавски,  и екавски су званични изговори савременога српскога језика. Ја живим у Београду, али говорим ијекавицом. Говорим српским језиком и пишем ћирилицом.

---

Странац који не говори српски може рећи да постоје и српски, и хрватски, и босашњачки, и црногорски, али то је погрешно. Онда сви ми који живимо на "српскохрватском" говорном подручју смо полиглоте. Ми, откад проговоримо, разумемо 4 језика!!!

---

Нормално је да један језик има дијалекте. Не може се исто говорити у Београду и Загребу, или у Москви или Санкт-Петербургу. Кад би се руски делио на нове, бесмислене језике, онда бисмо заборавили и како се који зове. Чак не бисмо могли ни набројати све.

---

Зато сматрам да постоји само један оправдан књижевнијезик - СРПСКИ!

То је интересантно!!!

[Искандер]

Јесам несигуран да ћу извојевати српски за кратко време, али о̑н језик тај ми се веомо свиђа. Треба научити докраја пољски и латати се српско̄га.

[Poirot]

Јесам несигуран

Nisam siguran

[Искандер]

Nisam siguran

Гаjевица? Нисте слишати!