Главное меню
Мы солидарны с Украиной. Узнайте здесь, как можно поддержать Украину.

Сербский

Автор Nicolas, апреля 2, 2004, 16:38

0 Пользователи и 2 гостей просматривают эту тему.

Nicolas

Прочитао сам ваша мишљења и ставове о српскоме језику, његовоме писму, ... С обзиром да говорим врло мало руски, написаћу нешто и ја на српскоме.

Српскохрватски језик је СТВОРЕН званично 1954. године Новосадским договором. До тада се језик свих Срба звао српски. Српским се говорило у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској. Тај језик је подразумевао штокавско наречје ијекавског и екавског изговора и само једно писмо - ћирилицу. Ћирилица је писмо које је у употреби код Срба још од IX века. Брзо је заменила старословенску глагољицу. Реформатор савремене српске ћирилице је Вук Стефановић Караџић. Ћирилица се једно време користила и у Дубровнику, али ју је потиснула латиница под утицајима латинске културе и италијанскога језика. Велики дубровачки писци и песници су свој језик најчешће звали такође lingua serviana, илити српски језик, што се данас настоји забашурити.
Хрватски језик није постојао. Назив "хрватски" се јавља тек у XIX веку. У ТАДАШЊОЈ Хрватској се говорио латински као званични језик дипломатије и још два језика простога народа - кајкавски и чакавски. Они су се разликовали од широко распрострањенога српскога језика, не само по лексици, већ и по гласовима, типовима промене, по конјугацији...
У XIX веку се јавља Илирски покрет, који свој језик назива илирски и који се залаже за уједињавање свих Јужних Словена. Вођа Илираца је био Људевит Гај, рођени кајкавац, који био за то да Хрвати преузму штокавско наречје, да би се створио заједнички језик.
Од краја XIX столећа се почиње користити у Хрватској термин хрватски језик, али заједно са називом српски - хрватски или српски. Срби у Хрватској су и даље свој језик звали српским. У главном културном центру тадашње Хрватске, Загребу, постојало је неколико ћириличких штампарија и свега једна латиничка.
Када је створена Југославија са Титом на челу државе, почело се говорити о имену језика. Дошло се до решења да се тај језик назове српскохрватски, јер су њиме говорили већински народи - Срби и Хрвати. Прихваћено је, уосталом, и да се користе два писма равноправно - ћирилица и латиница. За основу је узето само штокавско наречје!!!
Како је време текло, тако су и хрватски националисти почели да тврде да се хрватски језик разликује од створеног српскогхрватског језика.
Иначе сама реч "српскохрватски" је бесмислена. То је исто као кад би се рекло "српскофранцуски" или "рускошпански"!!!
Временом је почела да преовладава латиница. У Хрватској, у оним деловима у којим није било Срба, практично је ишчезла.
Када се распала СФР Југославија, распао се  и српскохрватски  језик. Прво је настала подела на српски и хрватски, при чему ова подела може да се толерише. Али, ако бисмо се вратили у назад 200 година, видели бисмо да је хрватски подразумевао само кајкавски и чакавски. После су Муслимани, иначе исламизовани Срби и Хрвати, прогласили свој босански језик.
Назив босански изведен из имена земље није паметно решење, јер у Босни живе и Срби, и Хрвати, и Муслимани. Боље је рећи бошњачки. Бошњаци у свој новостворени језик убацују турцизме, који иначе чине лексику српскога књижевнога језика. За то време, Хрвати непрестано измишљају нове речи, мењају правопис, не били свој новостворени језик што више одаљили од српскога.
Притом је важно нагласити да се бошњачки језик не разликује од српскога језика, који се говори у Републици Српској, нити од језика који се говори у суседној Хрватској, осим у употреби турцизама.
Такође се говори о увођењу новога црногорскога језика, који, ако би се увео, не би се разликовао од српскога језика, који се говори у Републици Српској. Између писанога језика Срба из Републике Српске и писанога језика Црне горе, постоје само две разлике, а то су: сутра/сјутра и нисам/нијесам. Само те две! Па како онда рећи да постоји црногорски језик?!

Данас у Уставу Републике Србије стоји да је службено писмо ћирилица. Но, ово се све више крши.

---

Латиница се, значи, званично користи од 1954. у Србији. Ћирилица од 9. века. Зашто ћирилицу заменити латиницом?
Ћирилица је једноставнија за учење. Није тачно да странци не могу савладати ћирилицу.

Ја се искрено надам да ће се нешто променити на боље и да ће се законом утврдити само једно српско писмо - ћирилица, и да ће се то спровести у дело.

Још бих хтео напоменути да неки истичу екавски и ијекавски изговор као разлику између српског и хрватског. Па побогу! И ијекавски,  и екавски су званични изговори савременога српскога језика. Ја живим у Београду, али говорим ијекавицом. Говорим српским језиком и пишем ћирилицом.

---

Странац који не говори српски може рећи да постоје и српски, и хрватски, и босашњачки, и црногорски, али то је погрешно. Онда сви ми који живимо на "српскохрватском" говорном подручју смо полиглоте. Ми, откад проговоримо, разумемо 4 језика!!!

---

Нормално је да један језик има дијалекте. Не може се исто говорити у Београду и Загребу, или у Москви или Санкт-Петербургу. Кад би се руски делио на нове, бесмислене језике, онда бисмо заборавили и како се који зове. Чак не бисмо могли ни набројати све.

---

Зато сматрам да постоји само један оправдан књижевнијезик - СРПСКИ!

Леонид

Nicolas, поздрављамо Вас у овом форуму.

Хтео бих да питам - како се екавски изговор промени у ијекавски, према правилима? И jош - постоjе ли Хрвати, коjе говоре екавски?
__________
према - согласно
постоjати - существовать

Nicolas

Andrewsiak, я написал что я немного говорю по-русски, но понимаю!
"С обзиром да говорим врло мало руски, написаћу нешто и ја на српскоме. "

Одговор за Леонида:

Прво бих Хтео да одговорим на друго питање. Да, постоје хрвати који говоре екавским изговором! Штокавско наречје се дели на екавски, ијекавски и икавски изговор. Дијалекти екавскога (штокавскога) су: шумадијско-војвођански, косовско-ресавски, призренско-тимочки и славонски екавски.
Славонски екавски је дијалекат којим се говори у Славонији, источној регији Хрватске, регији која се граничи са Србијом. Данас овај дијалекат, по моме мишљењу, изумире, јер су њиме говорили претежно  Срби из Славоније, који су избегли са тих подручја. Но, поред Срба, тим дијалектом се и данас служе Хрвати. Но, како је ијекавски изговор узет за основицу хрватскога језика, то се настоји смањити распрострањеност екавице, и то највише путем медија.
У Хрватској се такође говори кајкавским и чакавским наречјем. За чакавски нисам сигуран, али кајкавски има и екавски изговор. Кајкавци који се служе екавским живе у Истри, и уз границу са Словенијом. То наречје поприма карактеристике словеначкога језика, који подразумева екавску замену старога гласа "јат".

А сада одговор на прво питање.
Стари глас јат у српским и хрватским говорима је замењен гласовима "е", затим "је", односно "ије" и "и".  Прва замена је карактеристика екавског изговора, друга ијекавскога, и трећа икавскога. Само су прве две замене узете, у склопу штокавскога наречја, за основицу српскога (а онда, нажалост  хрватскога и бошњачкога).
Свакако постоје правила.

Уколико је Е у екавском, АЛИ ПОТЕКЛО ОД "ЈАТ", НЕ СВАКО Е, дуго, онда се у ијекавском јавља ИЈЕ.
        нпр.   млéко --> млијеко
Уколико је Е у екавском кратко, онда је у ијекавском ЈЕ.
        нпр.  пèсма --> пјесма

Уколико је Е у екавском кратко, а испред њега је Л и Н, у ијекавском долази до јотовања (ЉЕ, ЊЕ).
   нпр.   лèкар --> љекар,  нèга --> њега

Уколико се екавско Е наже ИСПРЕД Ј, Љ или О, онда у ијекавском имамо И.
 деоба:диоба, вејавица:вијавица, бележити:биљежити

(У речи бележити оба су Е потекла од некадашњега гласа јат. Пошто се прво налази испред Л, оно прелази у И. Друго је Е кратко, и још се налази иза Л, те добијамо ЉЕ.)

Уколико је Е кратко, а испред њега је Р, онда остаје непромењено.
 нпр.  грéх: гријех, али ГРÈШНИК: ГРЕШНИК


Да резимирам:

1.  Е дуго  > ИЈЕ
2.  Е кратко > ЈЕ
3.  Л, Н + Е кратко > ЉЕ, ЊЕ
4.  Е  кратко + Ј, Љ, О > И
5.  Р + Е кратко > Е

Поздрав!

Anonymous

Цитата: Nicolas
Само да исправим неке уочене правописне грешке!

Прво бих хтео да одговорим на друго питање. Да, постоје Хрвати који говоре екавским изговором!


:wink:

Леониде, одакле знаш српски? Где си га научио говорити?

Николас

Сад сам се сетио још нечега:
Пето (5.) правило има неке изузетке. Изузетак који се често користи је РЈЕЧНИК (од екавскога РÈЧНИК).

Леонид

Николас, хвала на одговору!

Разумео сам да у Уставу не стоjи да латиница jе званично писмо; то значи, jавна употреба латинице не може се заснивати на законима? Поменули сте да "ово се све више крши" - прекршаj претпоставља да постоjи забрана? Али на интернету има доста српских страна писаних латиницом; и jе ли истина да у Београду су много натписа латиницом?

Често се сматра да разлике између идентитетима Срба и Хрвата су савршено верске, не лингвистичке. Онда не могу постоjати "Хрвати Православци"? Такође сте рекли да "подела на српски и хрватски може да се толерише"... Да ли су озбиљни разлози за поделу на српски и "хрватски, коjи ниjе ни каjкавски ни чакавски"? Да ли Хрвати "развиjање" њиховог jезика усмераваjу к каjкавскоме и чакавскоме, или промене се раде углавном с намером да се jезик наjвеће одаљи од српскога?

Где сам научио српски? Код куће :) , самостално. У Србиjи, нажалост, никад нисам био...  :( Сте први Србин са коjим се упознавам, и то веома ценим, драго ми jе шта смо се упознали!  :D  

Нажалост, правила овог форума забрањиваjу учесницима да пишу не на рускоме, - треба пратити неруски текст преводом. Али jа се не слажем са овом строгоћом, сматрам да посетиоцима коjи не говоре руски слободно треба створити повољне услове за учешће у форуму, jер онда ми све ћемо имати такву корист (и радост), какву нигде нећемо наћи. Ово се тиче не само jезичне праксе, ово jе занимљиво и корисно у сваком погледу. Па ако иначе - зар jе то Лингвофорум?

У овом одсеку можемо без ограничења говорити српски.

Зашто се не зарегиструjете, можете постати стални посетилац!

Никола

Добро вече, Леониде! Извињавам се што касним са одговором; нисам имао врмена да ти га напишем. (Ја сам прешао на ,,ти". Надам се да се не љутиш. Мислим да је тако боље. И ти слободно мене ословљавај са ,,ти".)

ЦитироватьРазумео сам да у Уставу не стоjи да латиница jе званично писмо; то значи, jавна употреба латинице не може се заснивати на законима? Поменули сте да "ово се све више крши" - прекршаj претпоставља да постоjи забрана? Али на интернету има доста српских страна писаних латиницом; и jе ли истина да у Београду су много натписа латиницом?

Да, у Уставу стоји да је званичнои писмо српскога језика - ћирилица. Чим је службено писмо ћирилица, сваки латинички натпис представља кршење закона.
На интернету има јако мало ћириличких презентација. Има их, али је то мали број у односу на латиничке. Што се тиче натписа, па то је права инвазија латинице.

ЦитироватьЧесто се сматра да разлике између идентитетима (треба -а) [/color]Срба и Хрвата су савршено верске, не лингвистичке. Онда не могу постоjати "Хрвати Православци"? Такође сте рекли да "подела на српски и хрватски може да се толерише"... Да ли су озбиљни разлози за поделу на српски и "хрватски, коjи ниjе ни каjкавски ни чакавски"? Да ли Хрвати "развиjање" њиховог jезика усмераваjу к каjкавскоме и чакавскоме, или промене се раде углавном с намером да се jезик наjвеће одаљи од српскога?

Разлике између језика су савршено политичке. Ја мислим да не постоје Хрвати православне вере. Уствари, сигуран сам. Но, постоје Срби католичке вере. То су покатоличени Срби. То су неки Срби који су живели у Хрватској, а променили веру због разних разлога, најчешће да би сачували живу главу.
Ја сматрам да су српски и хрватски један језик. Сваки језик, па и руски, није свугде исти. Постоје разлике између говорника који живе у европском делу Русије и говорника из Владивостока (нпр.). То исто важи и за српски језик.
Разлози за поделу језика су према мени јако глупи. Но, то је јако опширна тема, а ја немам времена да изнесем своје пуно мишљење.
Главна тежња Хрвата је да језик што више одаље од српског. Смишљају се нове речи или се праве бесмислени калкови буквалним превођењем са изворног језика.

Леониде, шта си по занимању? Које си годиште?


ЦитироватьЗашто се не зарегиструjете  можете постати стални посетилац!

Боље је рећи: зашто се не бисте регистровали?

Горе сам те исправио код предлога између. Он стоји уз генитив. Постоји и предлог међу, који стоји уз инструментал. Могу бити синоними.

Лаку ноћ!

Anonymous

Уколико си заинтересован, можеш преузети са интернета последње бројеве "Језика данас" са презентације Матице српске.
Адреса гласи: www.maticasrpska.org.yu .

Леонид

Добро вече, Никола!

Хвала шта ниси заборавио на оваj форум.

Jа такође често немам времена, због тога такође не увек одговарам брзо, нажалост... :(

То ме веома радуjе што смо прешли на ти; наравно се не љутим :) .

Многи сматраjу да на подручjу бивше Jугославиjе створио би се jедан народ, ако би не постоjале верске разлике, коjе оделиле католика Хрвата и Муслимана од Срба. Ово значи, хрватска истоветност не има никакве праве етничке или лингвистичке основе, а jе само веровање, политика или нешто друго?
Jош, читао сам да jедном (почетком 20. века, ако се не варам) СПЦ jе донела одлуку да Срби могу бити само Православне вере, због тога покатоличени или исламизирани Срби више нису Срби. Тако снажно jе ово сазнање вере као извора народности?

Да упознаjмо! По занимању :) сам студент, студирам политичке науке. Ове ћу године напунити двадесет и jедан. А ти? Jеси ли Београђанин?

Како си наишао на оваj форум, како си го нашао? :) Интересуjе те руски, или jезици уопште? Какви jезици те интересуjу?

Много сам ти захвалан шта поправљаш моjе грешке. Ово jе jако важно за мене, зато што учим српски самостално и праксе живог општења немам. Да ли бих могао понекад да питам тебе за неке непознате речи, значења коjих не нађем у словницима? Например, jуче тражио сам значење речи "замаче" - ово jе глагол, и чак не знам његовог неодређеног вида, и штавише - сумњам односно времена. :oops:

Anonymous


Anonymous

Разлике између народа јесу велике. Те разлике нису смо верске природе, већ ту има и неких других дубљих разлика. Али, ја сматрам да је језик један.
Не зан што да ти одговорим, али исламизирани Срби јесу Срби, али уколико нису православне вере, не могу се венчавати (нпр.)  у православној цркви. Свако ко жели да се венча у СПЦ, мора да буде православне вере. Не знам што више да ти кажем.

Ја имам осамнаест година и четврти (завршни) сам разред гимназије друштвено-језичкога смера. Ове године би требало да се упишем на факултет. Намеравам да упишем студије францускога језика и књижевности. Језици ме уопштено занимају, али највећу пажњу поклањам романским језицима, као што је француски и шпански. Учим и енглески, немачки и руски. Последња два говорим још слабо, али могу доста да разумем. Посебна област мога интересовања је и латински језик.
Београђанин сам, али не рођени. Живео сам 10 година у Далмацији.

На овај форум сам наишао сасвим случајно.

Можеш увек слободно да ме питаш било шта, уколико имаш неку сумњу у вези са српским језиком.
Могао сам приметити да имаш богат фонд речи. Само тако настави! Но, запажам да имаш проблема са распоређивањем енклитика у реченици (нпр. се, је,..).
Кад год ме будеш питао за неки глагол, наведи ми целу реченицу у којој се он јавља. Некад могу да се јаве синонимски облици.
"Замаче" је 2. и 3. л. једнине аориста глагола "замàћи". Овај глагол је свршеног вида, и самим тим има аорист. Само се од свршених глагола гради аорист.
Презент :  замакнем, замакнеш, замакне...
Аорист: замакох ( и замакнух), замаче, ...
Гл. придев радни:  замакао (замакнуо), замакла, замакло, ...

Исти је глагол замàкнути. Глагол несвршенога вида је зàмицати.
Значење:  1. забацити, заметнути  иза нечега или око нечега (конопац). 2. заћи иза нечега.

Исправићу ти неке грешке. Немој да се обесхрабрујеш. Ти на српском пишеш одлично. Свака част!

_________________________________________
Да упознаjмо!     Упознајмо се!
Ове ћу године напунити двадесет и jедан.  двадесет и једнУ годину.
Интересуjе ЛИ те руски, или jезици уопште? Какви jезици те интересуjу?  Који (то је боље, јер је ружно рећи да је неки језик леп, а други није!)

Много сам ти захвалан шта поправљаш моjе грешке.  Што.

Ово jе jако важно за мене, зато што учим српски самостално и праксе живог општења немам.  Без "живог општења".

Да ли бих могао понекад да питам тебе за неке непознате речи, значења коjих не нађем у словницима?  Искрено, никад нисам чуо за ту реч. Можда постоји. Боље је рећи "речник".

Например, jуче тражио сам значење речи "замаче" ...   На пример се пише одвојено. Јуче САМ тражио...

Леонид

Воистину воскресе!

Ако хоћеш да студираш француски, онда већ говориш слободно... Jа сам тек што почео да учим француски. Од романо-германских jезика слободно говорим енглески и немачки, али ово jе данак за неопходност; ово не значи да не бих учио ових jезика ако би не било потребе, али са задовољством бих више времена поклањао словенским jезицима. А оних "посао" ме не обавеза да учим; ово jе потпуно моjе сопствено започињање. Српски сам почео да учим у августу прошле године. Нисам имао доста времена, само у доколици могу да ово радим, због тога моjе знање jош ниjе савршено. Увек изучаваjући сваки jезик обраћам наjвечу пажњу на фонд речи, па када човек може да изражава своjе мисли, онда већ може да користи jезик - да чита, нпр., такође и граматика има више услова за развиjање.

Покаткад поредим паралелан српски и хрватски текст, да нађем разлике. На пример, чиме се одликуjе "рекао да..." од "рекао како..." ?

(Замишљам колико сам грешака са енклитицима направио у овом комаду текста :) ) Зато што они не имаjу аналогиjа у рускоме.

У одсеку "Општимо се на различитим jезицима" овог форума можна се у сваком jезику вежбати.

Хвала што одговараш на моjа питања и поправаш моjе тупаве грешке, направљене због непажљивости. Као нпр. полонизм słownik; обично не бркам различите jезике. :)

"Не зан што да ти одговорим" = не знам ?

Anonymous

Добро вече!

Не могу да верујем да си могао тако брзо да научиш српски!!! То је за сваку похвалу. Још сам запањен!

"Не зан што да ти одговорим" = не знам ??   Ово је била грешка у куцању. (Не знам)

Боље је рећи "вАистину воскресе" или "вАистину ВАСКРСЕ".

"Рекао да" и "рекао како" могу бити синоними. Све зависи од контекста реченице. Уколико те интересује неки појединачан случај, напиши ми реченицу у којој се он јавља, па ћу ти онда објаснити.

Грешке које ти правиш нису "тупаве".  Ти одлично говориш српски, али свакако да је нормално да направиш неке ситне грешке.

_________________________________________________________

"Ако хоћеш да студираш француски, онда већ говориш слободно (течно)... Jа сам тек што (без што или ја тек што сам почео) почео да учим француски. Од романо-германских (од романских и германских) jезика слободно говорим енглески и немачки, али ово jе данак за неопходност[/u] (али због тога што су они неопходни); ово не значи да не бих учио ових (боље је "те", иначе "ове", не "ових") jезика (језике)ако би не било потребе, али са задовољством бих више времена поклањао словенским jезицима."
оних (ове) "посао" ме не обавеза (обавезује) да учим; ово jе потпуно моjе сопствено започињање...  Увек изучаваjући сваки jезик обраћам наjвечу (највеЋу) пажњу на фонд речи, па (тек) када човек може да изражава(/изрази) своjе мисли, онда већ (без већ) може да користи jезик - да чита, нпр., такође и граматика има више услова за развиjање."


"Замишљам колико сам грешака са енклитицима направио у овом комаду текста."  енклитикАМА.  То је реч која се мења по трећем типу промене и женског је рода.
Нема толико грешака у вези са енклитикама.

"У одсеку "Општимо се на различитим jезицима" овог форума можна се у сваком jезику вежбати."  може се
______________________________________________________

У ком граду живиш?

Ти си геније!
Поздрав!

Леонид

Хвала на примедбама и комплиментима! :)

Учење српскога за мене jе изванредно приjатно и сасвим ниjе тешко, чак у поређењу са другим словенским jезицима, коjе сам учио, нпр., поготово са чешким.

Односно "рекао да" и "рекао како" - читао сам паралелан српски и хрватски чланак, и у свим местима где у спрскоj вариjанти стоjи "рекао да", у хрватскоj "inačici" - "rekao kako..."; наjмање 10 пута.

ЦитироватьЗваничници су упозорили да одлука неће бити донета пре него што се остваре предвиђене смернице.
Dužnosnici su upozorili kako odluka neće biti donesena prije no što se ispune predviđene standardi.

Он jе рекао да инициjатива настоjи да пружи нови подстицаj, додаjући да се нада да ће она помоћи...
On je kazao kako inicijativa teži davanju novog zamaha, izražavajući nadu kako će inicijativa pomoći...

Због тога претпоставио сам да jе то "разлика", али касниjе сам налазио "рекао како" у српским странама.

Ако сам добро разумео, ове године ћеш полагати испите; jа такође имаћу испите. Због тога, нажалост, наступиће кратко време када нећемо имати времена... Али надам се да наша веза у форуму неће се прекинути у будућности. Боравим овде стално, упркос свим кратким прекидима.

Ако имаш нека питања о рускоме jезику или другим jезицима, или ма коjа интересовања, слободно можемо да ово размотримо.

Jа сам Рус. Живим у Литви; ово jе земља око Балтичког мора.

Како се ово каже српски правилно - Литва или Литваниjа?

Anonymous

Друзи моjе! Lovermann, модератор (Николо, молим Вас, кажете, како та реч звучи српски) овог форума jе рекао да неко би превео правила форума с руског jезика. Ал jа сам нашао та правила (никад нисам њих не читао:)) тек овог тренутка. Старам се њих ускоро превести, али потребан ми jе савет. Леониде, да ли можете ме помоћи?
P.S. Николо, имате ли Word-фаjлови са приповетака Иве Андрића или са песама Десанке Максимовић? Хвала унапред.
P.P.S. Молим помиловања за моjе могућне грешке.

Nord

Jа сам био аутор оног месеџа. То jе била грешка овог саjта.
Mol an lá um thráthnóna. - Готовь сани летом, а телегу зимой (досл. Пой славу дню накануне вечером.)

Леонид

Норде, дозволите да прецизирам:

На коjи jезик треба да преведемо правила - на српски?
Да ли jе ово потребно урадити хитно?

Наравно, увек ћу Вама врло радо помоћи, ако ћу само бити у могућности.

* * *

Ако се не варам, правилно jе "никад нисам читао".
са приповеткама (у инструменталу)

Nord

Не, то ниjе потребно радити хитно. Ja мислим, то може се радити споро. Розумем, да у овоj рубрици она правила нису значиjни.

Ja знам да "никад нисам читао" jе правилно. Да ли сте видели моj смаjл?
Mol an lá um thráthnóna. - Готовь сани летом, а телегу зимой (досл. Пой славу дню накануне вечером.)

Anonymous

Извињавам се, Леониде, што ти нисам одговорио пре, пошто нисам био у Београду.

У том случају "рекао да" и "рекао како", односно "да" и "како" су синоними. И у српским и у хрватским текстовима ћеш се сусрести са обама облицима. А кад читаш упоредо неке српске и хрватске текстове, увек ће бити разлика, јер Хрвати мењају све, односно траже синониме не би ли звучало другачије. Уколико видиш упутство за употребу на амбалажи неког производа на српском и хрватском, упутства су увек различита. Тако да кад странац види текст, може одмах рећи да су то два различита језика. А нама говорницима овог језика је свеједно да ли ћемо рећи овако или онако.

Правилно је само Литванија.


_____________________________________________
Учење српскога за мене jе изванредно приjатно и сасвим ниjе тешко (није уопште тешко), чак (не треба)у поређењу са другим словенским jезицима, коjе сам учио, нпр. (не треба), поготово (у поређењу) са чешким.

ЦитироватьЗваничници су упозорили да одлука неће бити донета пре него што се остваре предвиђене смернице. ("Смернице" је типична хрватска реч. Она се одомаћила у српском, али се чешће употребљава реч "планови", те би уместо "предвиђене смернице" требало да се каже "предвиђени планови".)
Dužnosnici su upozorili kako odluka neće biti donesena prije no što se ispune predviđeni standardi ("Стандарди" није исто што и "планови", "смернице", тако да ова реченица нема у потпуности исто значење као прва.).


Због тога САМ претпоставио сам да jе то "разлика", али касниjе сам налазио "рекао како"  И у српским странама.

Ако сам добро разумео, ове године ћеш полагати испите; jа ЋУ такође имаћу испите. Због тога ЋЕ, нажалост, наступиће кратко време када нећемо имати времена... Али надам се да СЕ наша веза у (на) форуму неће се прекинути у будућности. Боравим овде стално, упркос свим (не треба) кратким прекидима.

Ако имаш нека питања о рускоме jезику или другим jезицима, или ма коjа интересовања, слободно можемо да ово (не треба)размотримо.
_____________________________________

Захваљујем се на твојој великодушности. За сада ми не треба никакав савет у вези са руским, али се нећу упрезати буде ли ми помоћ затребала.

Поздрав!

Никола

Норде, на српском би се рекло Николас (номинатив), Николасе (вокатив), или Никола (ном. и вок.).

Ја немам и мислим да нећеш нигде на интернету наћи Андрићеве приповетке у виду Word-ових датотека. У вези са Десанком, пак, не знам. Укуцај на неком претраживачу (Google нпр.) "Десанка Максимовић" и види је л' има чега. Срећно!

Леонид

Никола, не мораш да се извињаваш. На жалост, и сам ћу одмах имати изванредно мало слободног времена.

Jа такође сам приметио да на паковањима продуката хрватски текст увек се формулише тако, само да ниjе исто у поређењу са српским. А странци заиста веруjу.

Читао сам неки чланак:

ЦитироватьIt is true that Serbian and Croatian are very similar, sharing personal pronouns and seven identical cases, but they use two different alphabets and thousands of different nouns, including such common names as those of the months and even the words for "book" or "library." Moreover, thousands of other words have vastly different meanings in the two languages, sometimes with humorous result. A Serb referring to a nursing baby as "odojce" will have called the child a pig in Croatian. A Serbian railroad train, "voz" is a Croatian hay cart. A camel in Croatian, "Deva" can be the Virgin Mary in Serbian. There is no question, even by supporters of "Serbo-Croatian," that the two languages, even if taken as variants, are much more dissimilar than Norwegian and Swedish, or Flemish and Dutch among European languages.


http://www.i-depth.com/P/e/ez00831.frm.music.msg/1162.html

Веома сумњам односно дубине ових разлика - нарочито после тога како сам завирио сам у речник - срп. књига, hr. knjiga...

"prije no" - шта значи ова аналогиjа "пре него" ?

Коjа jе разлика између "какав" и "коjи"?

Зашто се не може казати "имаћу", "наступиће"?

Хвала на свему!

Nord

Николасе, имам jедно питање. Jа хтео би знати, какви су разлици међу штакавским, чакавским и каjкавским вариантима. Слишах да су пуно разлика у морфологиjи и ортографиjи, нпр., у књижевном jезику хрвата да живе у Аустриjи. Коjи они су?
Mol an lá um thráthnóna. - Готовь сани летом, а телегу зимой (досл. Пой славу дню накануне вечером.)

Ewgen

Dobar dan, sam Jevgenij, živim u Voronežu. Sam studirovao srpski jezik, čak malo pričam, ali imam puno gramatičnih greškama...

Sreća.

Леонид

Норде,

нашао сам неку информациjу односно наречjа на интернету уз помоћ претраживача. Нпр.:
http://hr.wikipedia.org/wiki/Kajkavsko_narječje
http://hr.wikipedia.org/wiki/Čakavsko_narječje
http://hr.wikipedia.org/wiki/Štokavsko_narječje



Никола,

одкад се нисмо дописивали! Како си? Jа тренутно полагам колоквиjуме, али вечерас сам одлучио да се мало одморим, зато што човек не може да непрестано  ](*,) гура у главу различите глупости - постоjи опасност да полуди :) . Зато могу да напишем нешто.

Ниjе потребно да одговориш брзо; могуће, си заузет, како и jа. Jер и jа такође нисам сигуран, када следећи пут ћу да напишем...

Како jе живот у Србиjи и престоници данас?

Поздрав!

Nord

Николасе, jа хтео да знам где могу да нађем српску народну музику, особито српска кола. Увек волио сам кад неко свира гаjду :) Узгред буди речено, коjи страни jезики Ви учите jош. Ви сте казали да говорите врло мало руски. Да ли сте њего учили? Какве jе Ваше мишлење због рускоj ортографиjи и изговора?
Mol an lá um thráthnóna. - Готовь сани летом, а телегу зимой (досл. Пой славу дню накануне вечером.)

Быстрый ответ

Обратите внимание: данное сообщение не будет отображаться, пока модератор не одобрит его.

Имя:
Имейл:
Проверка:
Оставьте это поле пустым:
Наберите символы, которые изображены на картинке
Прослушать / Запросить другое изображение

Наберите символы, которые изображены на картинке:

√36:
ALT+S — отправить
ALT+P — предварительный просмотр